U istom kovčegu brat i sestra

ŽABALJ - Tragedija je to deco, moja žena evo ne može sebi da dođe, svi su u šoku. Ja jedini nisam zvao lekara i pio tablete za smirenje, već jedino malo rakije za dušu naše dece. Laza je bio dedin unuk, po meni je dobio i ime, on je bio moj ponos i moja ljubav, a sada... - drhtavim glasom počinje potresnu priču za “Blic” Laza Stojković koji je juče u 14 sati na groblju u Žablju sahranio unuke Kristinu (2) i Lazu (3) koji su u petak nastradali u požaru koji je zahvatio malu kuću Stojkovića u Aradcu.

Ostaci tragično postradalih mališana u jednom kovčegu sahranjeni su na groblju u Žablju u porodičnoj kapeli Dimića, koji su familija njihove majke Lele. Nakon pogreba, rodbina s očeve strane i prijatelji okupili su se u domu Laze Stojkovića, a majka nastradalih mališana se sa roditeljima vratila u Aradac.


- Snaja je kriva za ovu tragediju, nema ko drugi da bude. Ona je tu decu ostavljala samu i to nije bio prvi put. Kad god je tražite, nje nema kod kuće, a deca se sama igraju u sobi - priča Laza Stojković.

Deca su kobnog dana ostala u kući, dok je njihova majka Lela bila kod komšinice na kafi.

- Ja sam 45 minuta pre požara bila kod nje, a ona me sve izgurala napolje i otišla kod druge komšinice na kafu i tamo sela. A deca su sve vreme bila sama u kući - priča Lazina majka Milena koja živi u Aradcu, nedaleko od izgorelog doma Stojkovića.

- Svaki dan je tako bilo, ona stalno po selu šeta, a kuću ostavi otvorenu. Morala sam stalno da je pitam je li naložila vatru, je li spremila ručak, je li obukla decu jer ih je bose i bez pantalona ostavljala. Nismo jednom tražili decu po ulici jer ona ode, ostavi ih pa oni izađu napolje i tako odu ko zna kuda - priča Milena.

Sa bolom sada Stojkovići dodaju, “da je sreće pa da je i tog nesretnog petka kuću ostavila otključanu”.

- Da makar nije ni ovog puta zabravila, Laza bi izašao napolje kada se u kući zadimilo, i sestru bi izvukao - dodaje Mile otac postradale dece. I dok rodbina, kumovi i komšije u glas pričaju, dok se traži lekar da pomogne Lazinoj i Kristininoj babi koja teško podnosi tragediju, Mile sedi i ćuti. On nema šta da kaže, nema na koga da bude ljut.

- Jedva sam uspela da ga zadržim, jer kad je on stigao s posla to je sve buktelo, a deca su bila mrtva. Zaleteo se na prozor, gde je bio kauč na kom su deca spavala, a ja sam ga zgrabila i odvukla. Jer da je on ušao ni unuka mi sad ne bi bilo i mogla bih samo da uzmem omčui da se obesim - priča baka Milena. Rodbina i prijatelji oplakivali su mališane u neverici, a najmlađi ujak nastradale dece, koji je prvi primetio požar u maloj kući u Aradcu, jedini je u šoku ostao kod kuće. Kako pričaju okupljeni, on ne može da dođe sebi od bola. Oni su se svi pokušavali da uđu i spasu decu, ali vatra je izbijala i kroz vrata i kroz prozore.

- Lela je došla tek kada ju je mali brat drugi put zvao, jer mu prvi put valjda nije poverovala. On je prvi video da kuća gori, on je izvukao rajber iz vrata, dozivao je Lazu, a mali je bio živ jer je i sam zvao ujaka da dođe, ali on nije mogao od vatre - kuka baka Milena i dodaje da je njemu sada najgore.

- Tragedija nas je snašla, pravo zlo, a sada se mora dalje. Ne mogu ja mom sinu govoriti da li da živi sa njom ili ne. Sada će sigurno ostati ovde u Žablju, a ako hoće on može da ide da traži Lelu, ne mogu mu ja određivati ko će mu biti žena. Ali kakva je to žena koja nije sada ovde sa svojim mužem i koja ode sa ocem i majkom jer imaju nekakve obaveze- užasnut je Laza Stojković koji je izgubio unuke. Da vrata nisu bila zaključana Laza bi spasao i sebe i sestru, kaže njihov otac Mile StojkovićasccascascascasccascascascKapela u Žablju u kojoj su sahranjeni Laza i Kristina