Fenomen vatrenih lopti

Očevici tvrde da su planinu Rtanj u nekoliko navrata preletele čudne repate vatrene lopte nepoznatog porekla. Da li je u pitanju novo elektromagnetsko oružje koje Amerikanci testiraju iznad Srbije?

Već gotovo trideset godina vojni stručnjaci Rusa i Amerikanca razrađuju planove i strategije meteorološkog rata. Eufemizam iza koga se kriju ovakve namere je "modifikacija vremena". Na primer, tehologija veštačkog izazivanja kiše je testirana nekoliko puta u Vijetnamu. Ministarstvo odbrane SAD je isprobalo manipulaciju munjama i uraganima u okviru tajnih projekata "Skajfajer" i "Stormfjuri". Nezadovoljni rezultatima, počeli su da tragaju za komplikovanijom tehnologijom koja će biti daleko efektnija i razornija. Istraživanja su išla tako daleko, da se razmatrala i mogućnost primene lasera i hemikalija kako bi se namerno oštetio ozonski omotač iznad neprijateljskih zemalja.

U okviru projekta Argus, eksperimentisalo se sa veštački indukovanim zemljotresima. Američko vazduhoplovstvo je 1994. godine pokrenulo projekat Spejskast 2020, grandiozni plan za kontrolu vremena. Eksperimenti modifikacije meteoroloških prilika se izvode još od 40-tih godina, ali je Spejskast 2020 istakao da se "zabranjuje primena tehnike modifikacije životne okoline da bi se uništila, oštetila ili na bilo koji drugi način oslabila druga država". Posle takvih reči postaje sasvim očigledno da tehnologija kontrole vremena postoji i da je malo verovatno da će se njeni vlasnici ustezati da je isprobaju, ako ne i upotrebe na duži vremenski period, bez obzira na zvanične zabrane.

Američka mornarica i vazduhoplovstvo, pokrenuli su 1993. godine veoma ambiciozni projekat HAARP (High Frequency Active Auroral Research Program) u oblasti Gakon na Aljasci. Prema zvaničnim tvrdnjama, HAARP je stvoren sa ciljem da se "razumeju, simuliraju i kontrolišu jonosferski procesi koji mogu promeniti performanse komunikacija i sistema nadgledanja". Sa namerom da bude najmoćniji grejač jonosfere koji je ikada sagrađen, monumentalna postrojenja projekta HAARP u Gakonu čini skup od 48 antena, od kojih svaka ima odašiljač sa sopstvenim napajanjem. HAARP je, međutim, mnogo više od običnog naučno istraživačkog projekta.

Bilo koji novi oružani sistem u svojoj početnoj fazi može biti protumačen kao "čisto istraživački projekat". Čak su i pojedini članovi Evropskog parlamenta uplašeni i preneraženi mogućnostima projekta HAARP. U mnogim zemljama se gotovo stidljivo podižu zabrinuti glasovi protivnika. Istraživač na polju kvantne elektrodinamike, dr Al Zielinski, oslikava apokaliptičnu viziju sveta, tvrdeći da HAARP tehnologija može poslužiti kao okidač za katastrofu globalnih razmera koje će izazvati razorni elektromagnetski talasi u trenutku "kada dođe do njihove interakcije sa zaštitnim omotačem zemlje i njenim gravitacionim poljem". Osnovna namena HAARP-a je da zagreva i podiže delove jonosfere iznad odabranih lokacija na planeti. Zbog čega? Odgovor bi možda trebalo potražiti u očekivanjima američke vojske koja želi da:

* Proizvede ekstremno nisko frekventne talase za potrebe komunikacija sa podmornicama koje su na zadatku.

* Sprovodi geofizička istraživanja da bi se identifikovala prirodni procesi u jonosferi, kako bi se razvile tehnike za kontrolisanje i ublažavanje takvih procesa.

* Proizvede veštačka jonosferska ogledala koja bi usmerila velike količine visokofrekventne energije nazad na zemlju, što bi stvorilo mogućnost veštačkog izazivanja određenih procesa (kontrolu i modifikaciju meteoroloških prilika, na primer) u jonosferi za potrebe Ministarstva odbrane.

* Izazove akceleraciju elektrona za infracrvenu i drugu optičku emisiju koja se može koristiti u kontroli radio signala.

* Stvori geomagnetsko polje centrirane jonizacije da bi se kontrolisali odraz i rasipanje radio talasa.

* Upotrebi posredno zagrevanje da bi se uticalo na prenošenje radio talasa i tako proširila potencijalna vojna primena unapređenje jonoisferske tehnologije.

Takođe, mogućnosti HAARP-a u bliskoj budućnosti uključuju: stvaranje svojevrsnog štita od interkontinentalnih balističkih projektila iznad određene teritorije; uništavanje satelita; prekid svih komunikacija iznad tačno određenih oblasti na planeti; menjanje hemijske strukture goprnjih slojeva atmosfere i promena vremenskih prilika po želji; uticaj na mentalne sposobnosti i zdravlje ljudi i drugih bioloških sistema.

Jonosferski grejač nije ništa novo. Takvi uređaji postoje i u Porto Riku, bivšoj SSSR i u Norveškom gradu Tromso (Institut Maks Plank), baš kao i na Aljasci. Međutim, ono što se aktivno testira u divljini Aljaske od 1994. godine je potpuno nova stvar - alat koji može da fokusira i usmeri radio frekventnu energiju u vis. To mu omogućava da jonosferu zagreva sa daleko većim efektom nego što se ikada sanjalo. Svaki eksperiemnt sa HAARP-om je test koji se kasnije može pokazati kao moćno oružje američke vlade za primenu u vojne svrhe. Još 1958. godine, savetnik Bele Kuće za modifikaciju vremena, kapetan Hauard T. Orvil je rekao da američko Ministarstvo odbrane proučava "načine manipulacije elektromagnetnim poljima zemlje i neba u pokušaju da se utiče na vremenske prilike" pomoću elektronskog snopa koji bi jonizovao ili dejonizovao atmosferu iznad određene oblasti. Profesor Gordon Dž.F. Mekdonald sa Instituta za geofiziku je 1966. bio član savetodavnog naučnog komiteta predsednika SAD. On je objavio niz radova o upotrebi tehnologije za kontrolu životne okoline u vojne svrhe. U jednom od njih Mekdonald je prokomentarisao: "Ključ geofizičkih ratnih operacija je identifikacija određenih nestabilnosti životne okoline kod kojih bi dodatak malih količina energije oslobodio daleko veće količine energije". Mekdonald, inače svetski priznati naučnik, imao je još čitav niz ideja kako da životnu okolinu upotrebi kao moćno ratno oružje. Kada je napisao poglavlje Kako uništiti životnu okolinu u knjizi Ukoliko mir ne dođe, mislio je to krajnje ozbiljno. On opisuje mogućnosti manipulacije vremenom, modifikaciju klime, iznosi planove za otapanje polarnih ledenih kapa, tehnike za uništavanje ozonskog omotača, izazivanje veštačkih zemljotresa, kontrolu okeanskih talasa i manipulaciju mentalnim stanjem populacije uz pomoć energetskih polja planete. Takođe je naglasio da će ove vrste oružja ubrzo biti razvijene i da će ih, kada se jednom upotrebe, biti bukvalno nemoguće detektovati. HAARP poseduje sve karakteristike Mekdonaldove vizije.

Tesline vatrene lopte

Treću džinovsku narandžastio-crvenu vatrenu loptu sa tankim repom belo-plave svetlosti iznad oblasti Banjavaran u Australiji, prvi je primetio jedan vozač kamiona u junu 1993. Letela je gotovo identičnom trajektorijom nisko iznad površine zemlje, istim pravcem kojim je proletela i prva vatrena lopta 28. maja 1993. Buka koju je lopta stvarala tokom svog leta, podsećala je na grmljavinu dizel motora buldožera. Prilikom udara u zemlju, tlo je potresao zemljotres jačine 3,9 stepeni Rihterove skale, što su zabeležile čak 23 meteorološke stanice širom australijske Severne Teritorije. Očevici su izjavili da je eksplozija lopte prilikom udara o tlo, neodoljivo podsećala na nuklearnu eksploziju.

Veoma bučnu vatrenu loptu primetio je i jedan lovac takođe u pravcu Leverton - Banjavaran 1988. godine. Bila je okrugla, narandžasto-crvene boje. Slične pojave su u oblasti Banjavaran zabeležene još pre 80-tih godina, a veoma često od početka 90-tih. U maju ove godine, jedna je eksplodirala između Perta i Midlenda, a mesec dana kasnije u oblasti Viktorije. Ovi podaci ukazuju da ili je u pitanju dejstvo veoma neobičnog prirodnog fenomena, ili je pojava rezultat testiranja elektromagnetskog oružja iz baze na zemlji. Svaki put kada bi lopta proletela, dolazilo je do prekida svih radio sistema i komunikacija, a električna kola kompjutera i automobila bi jednostavno izgorela. Ovakve pojave su beležene u opsegu od 10 -50 km od pravca kretanja vatrene lopte.

Podaci govore da je posle II svetskog rata, Kremlj postavio ultimatum svojim naučnicima da razviju novo oružje koje će moći da parira američkim naučnim dostignućima. Fizičari poput Andreja Saharova, N.A. Kozireva i Sergeja Koroljeva, udružili su svoje napore i usmerili istraživanja u potpuno suprotnom pravcu od svojih kolega sa zapada. Posegnuvši za Teslinim radovima razvili su takozvanu skalarnu energiju. Naime, Tesla je otkrio način da iskoristi pročišćeni oblik elektromagnetske energije razdvojivši električni naboj od mase. Sa Teslinom tehnologijom, mogli su da stvore stojeće talase u atmosferi ili zemljinoj unutrašnjosti i kombinuju osnovne skalarne talase sa konvencionalnim formama elektromagnestke energije i da stvore pulsno oružje razarajuće snage. Sergej Koroljev, osnivač sovjetskog svemirskog programa koji je stvorio Sputnjik i poslao Jurija Gagarina u orbitu, smesta je lansirao satelite sa nuklearnim reaktorima koji su ispaljivali snopove elektrona u jonosferu. Radio talasi su se odbijali o ovo moćno elektromagnetsko ogledalo i omogućavali komunikacije na zemlji.

Tokom 70-tih godina, Amerikanci su bili toliko zaplašeni efektima koje je izazivao Korovljev program, da je Pentagon pokrenuo sopstveni program pod nazivom "Klimatska dinamika". Ali, beznadežno zaostajući bez Teslinog mehanizma poznatog kao skalarni potencijalni interferometar, američki Senat je na inicijativu senatora Klejborna Pela zabranio primenu tehnologije kontrole vremena u neprijateljske svrhe. Makar na trenutak su Leonid Brežnjev i Džimi Karter odložili svoje opasne igračke. Međutim, zabrana nije sprečavala primenu tehnologije kontrole meteoroloških prilika u "mirnodopske" svrhe.

Modifikacija klimatskih uslova se vraća na velika vrata na samitu u Rio de Žaneiru 1991. Usledile su prepirke i dokazivanja da se globalno zagrevanje i smanjenje ozonskog omotača može sprečiti održavanjem istog nivoa ili smanjenjem industrijskog zagađenja, ali se planeta ne može dovesti u normalno stanje, ukoliko se ne upotrebi moćna elektromagnetska tehnologija i primeni u gornjim slojevima atmosfere. Međutim, problem je bio u tome što elektromagnetska tehnologija ne može zakrpiti ozonsku rupu i smanjiti temperaturu. Tako su stručnjaci došli na "briljantnu" ideju - bombardovati pustinje zapadne Australije i zapadne delove SAD elektromagnmetskim talasima koji će izazvati pad pritiska i padavine. Tako bi u pustim predelima izrasle guste šume, koje bi ugljendioksid i ostale gasove preobratile u kiseonik. Centar čitave operacijei bila je upravo oblast Banjavaran u zapadnoj Australiji.

O razvoju savremenog elektromagnetskog oružja ovog tipa i čitavoj istoriji nastanka sličnog arsenala zasnovanog na radovima Nikole Tesle, detaljno je pisao Geri Vasilatos u knjzi Tajne hladnoratovske tehnologije - Projekat HAARP i iznad toga. Tokom poslednjih godina, oblasti Leverton i Banjavaran su poprišta neobičnih elektromagnetskih fenomena čije su posledice prilično skupe - spaljeni električni generatori i stanice, eksplozije električnih kablova zbog preoptereććenosti energijom, smetnje u mikrotalasnoj telefonskoj komunikaciji... Zanimljivo je da pravac kretanja vatrenih lopti ukazuje na bivšu američku bazu na poluostrvu Eksmaut. Pravac Laverton - Banjavaran - Novi Južni Vels - Viktorija, vodi tačno prema Eksmautu. U ovoj bazi je inače smešteno postrojenje ogromne "farme pečuraka", zapravo vazdušni odbrambeni sistem koji je umanjena kopija projekta HAARP. Veruje se da je zapravo reč o prototipu eksperimentalnog oružja na bazi plazme. Takođe se pretpostavlja da baza služi kao komunikacioni centar sa podmornicama i da se poruke prenose na visokim i niskim elektromagnetnim frekvencijama. Očevici koji su uspeli da uđu u bazu Eksmaut kažu da se na središnjem delu poligona, na vrhu onižeg brda uzdiže visoka građevina koja se u vojnom žargonu naziva "nulti toranj". Okružuje ga 11 manjih tornjeva (svaki visine 330 m) međusobno povezanih žicama koje na nebu formiraju seriju od tri koncentrična prstena, prečnika 2,5 km. U podzemnim prostorijama unutar brda ispod nultog tornja, očevici su videli gomilu uređaja, čiji opisi neodoljivo podsećaju na Teslin pojačivač-odašiljač. Iako je baza nedavno prešla iz američkih u ruke australijske vojne mornarice, u obližnjem gradiću su smešteni brojni američki "konsultanti".

Inače, veliki globalni polarni krug severno od Eksmauta prolazi kroz Hong Kong, Tulu (američka vazduhoplovna baza na Grenlandu), Katler - država Mejn (poznati poligon visokofrekventnih uređaja), Arakaibo - Porto Riko (visokofrekventni uređaji), Tukuman - Argentina (visokofrekventni uređaji), Palmer i Amundsen ( američke baze na Antarktiku) i vraća se do Eksamuta u Australiji. Takav raspored visokofrekventnih elektromagnetskih poligona savršeno pokriva čitavu planetu. Nuklearni fizičar, potpukovnik Tomas Birden koji je više od dvadeset godina proučavao sovjetsko elektromagnetsko oružje, prikupio je svdeočenja brojnih očevidaca širom sveta o pojavama "Teslinih vatrenih lopti" i velikih loptastih i poluloptastih nerandžasto-crvenih "Teslinih štitova". Birden veruje da incident u Banjavaranu i slični događaji odgovaraju savršeno sovjetskokj elektromagnetskoj tehnologiji. Ovo oružje je stvoreno na principu interakcije tla, mora i odašiljača smeštenih na satelite, uz korišćenje nekoliko varijanti visokih frekvencija, mikrotalasa ili gama zraka duž geografske širene Teslinih talasa - skalarnih talasa kako ih nazivaju u SAD ili energetike, kako je uobičajeni naziv u Rusiji. Tom Birden veruje da određene varijante elektromagnetskog oružja nazvanog "Tesline haubice", projektuju vatrene lopte plazme koje sadrže ogromne količine elektromagnetske energije ogromene eksplozivne moći koju oslobađaju iznad meta u interkontinentalnom dometu. Manje verzije mogu lansirati vatrene lopte na letilice kako bi oštetile ili uništile električne provodnike i onemogućavale let. Određene visoko energetske gustine elektromagnetske energije unutar defanzivnog "Teslinog štita", čak mogu u potpunosti onemogućiti dolazeće neprijateljske balističke projektile.

Birdenovu tezu o ruskoj tehnologiji podržava i dr Stiven T. Posoni, bivši oficir obaveštajne službe američkog Ministarstva odbrane koji je u jednom tekstu napisao: "Teslino oružje znači vojnu transformaciju čija magnituda prevazilazi revolucionarne projekte u nuklearnoj fizici i fizici kosmosa." Bivši britanski obaveštajni oficir, dr Džon Kolman, takođe je detaljno opisivao i proučavao rusko elektromagnetsko oružje stvoreno po Teslinim principima. Tesline vatrene lopte stvaraju tri ili više odašiljača koji emituju Tesline zrake obrazujući talog visoko uticajne elektromagnetske energije koja se kreće kroz 3D prostor manipulacijom Tx parametara zraka. Kada se proces završi ili je u toku, meta koja sadrži elektromagnetsku energiju se oslobađa u mikrosekundi da bi stvorila nuklearnu bombu ograničene eksplozije ili snažni zemljotres. Teslin štit sadrži visoko energetsko elektromagnetsko skalarno polje generisane plazme sposobne da uništi elektroniku projektila ili letilica i obori ih, ili ih onemogući da pogode cilj. Veruje se da ovakvi štitovi mogu da izazovu promene u atomskom jezgru primenom niskofrekventnih elektromagnetnih talasa (energije), tako da se nuklearni izotopi unutar bojeve glave od, na primer, uranijuma 235 mogu preobraziti u uranijum 238. Tako ova tehnologija onemogućava nuklearne bojeve glave u silosu ili tokom leta. S druge strane, rapidna primena visokih nivoa elektromagnetne energije omogućava i prevremenu detonaciju nuklearne bojeve glave.

Pitanje koje se postavlja jeste čega su se Amerikanci sve dočepali posle raspada SSSR-a i koliko su duboko zaglubili igrajući se svojim novim "igračkama"? Da li su prešli liniju iza koje nema povratka na staro? Da li je ogromna američka vojna baza Bondstil na Kosovu i Metohiji centar za kontrolu jugoistočne Evrope i eksperimente vezane za klimatske promene, izazivanje zemljotresa i poplava i menjanje svesti ljudi? Da li je sve to samo proba za buduće operacije protiv večnih američkih rivala na istoku?