Afera Vikiliks kao izgovor za strožu kontrolu interneta

NJUJORK - Objavljivanje više od 250.000 američkih diplomatskih depeša putem sajta Vikiliks, koje je otpočelo 29. novembra, pokazalo je ogromnu moć slobode informacija na internetu, ali će izgleda postati i glavni razlog za početak obuzdavanje te slobode.

Ist-Vest institut, koji ima kancelarije u Vašingtonu, Briselu i Moskvi, posreduje u razgovorima zvaničnika SAD i Rusije, a putem nezvaničnih kanala i Kine, koji bi trebalo da regulišu pravila sajber-ratovanja, ali i uspostave veze moćnih zemalja sveta usmerene protiv spoljne opasnosti, koja uključuje hakerske napade i neželjeno curenje informacija.


List „Fajnenšel tajms“ piše da su vlade zapadnih zemalja na slučaju Vikiliksa naučile lekciju o tome kako je teško obuzdati rad nekog sajta, čak i u slučaju kada nalože njegovo ukidanje, pošto se on ubrzo pojavi na nekom drugom domenu. Ovakvo iskustvo i nezadovoljstvo američkih vlasti zbog poverljivih depeša koje su postale dostupne široj javnosti za rezultat ima to da Vašington i njegovi saveznici izgleda planiraju da se ugledaju na Peking kada je u pitanju politike cenzure informacija na internetu.

U svetu je, prema poslednjim procenama, oko 1,7 milijardi ljudi koji koriste internet, a 2009. dnevno je u proseku razmenjivano 247 milijardi mejlova. Ovakvi podaci pokazuju zašto je velikim silama bitno da pod što veću kontrolu stave ono što je do sada smatrano oličenjem demokratije i slobode informisanja.

„Ova nastojanja usmerena ka povećanoj bezbednosti na internetu u stvari opravdavaju i utiru put većem mešanju vlada u sajber-prostor“, smatraju stručnjaci „OpenNet inicijative“ zadužene za praćenje stepena cenzure na internetu.

Ubrzo nakon diplomatskog uragana koji je objavljivanjem američkih depeša izazvao Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, pojavile su se spekulacije o tome ko će najviše profitirati od depeša koje su zaposleni u ambasadama SAD širom sveta slali svojim pretpostavljenima, pre svega u Stejt departmentu. Iako je u prvom trenutku delovalo da je Hilari Klinton pretrpela tešku štetu kada je otkriveno da je tražila špijuniranje zvaničnika UN, uključujući i generalnog sekretara Ban Ki Muna, ispostavilo se da pozicije Klintonove nisu poljuljane.

Ona je, zajedno sa predsednikom Barakom Obamom, proglašena osobom u koju Amerikanci, prema anketama, imaju najviše poverenja. Same depeše su na neki način bile dokaz da Stejt department vodi računa o svemu što se dešava u skoro svakom kutku planete i da situaciju drži pod kontrolom, pri čemu je i često nediplomatski jezik američkih diplomata pao u drugi plan.

Čak je, u danima koji su proticali, za strane političare, iz manjih zemalja pogotovo, postajalo gore ne biti deo korespondencije Vašingtona i ambasada SAD, nego biti pomenut čak i u negativnom kontekstu. Istovremeno, sama činjenica da su poverljive informacije ipak procurile dala je za pravo zagovornicima veće kontrole na internetu, pa je najavljeno jačanje virtuelnog Velikog brata sada logična posledica toga.

Nisu samo SAD i saveznici rešili da krenu u ofanzivu u ovom smeru, već su u to uključene i UN. Ta institucija je prošle nedelje pojačala napore oko osnivanja međuvladine grupe koja bi trebalo da upravlja promenom strukture Foruma za upravljanje internetom. Vint Serf, jedan od dvojice „očeva interneta“, koji sada radi za pretraživač „Gugl“, sumnja u ispravnost planova UN. „To će biti prvi korak ka stvaranju organizacije koja donosi odluke o internetu. Shvatam motive, ali mislim da ovo sve ne obećava ništa dobro“, kaže Serf.

Vlade zapadnih zemalja su na slučaju Vikiliksa naučile lekciju o tome kako je teško obuzdati rad nekog sajta. U svetu ima 1,7 milijardi korisnika interneta.