I magistri i doktori nauka traže posao

Mladi u Srbiji kao najpoželjnijeg poslodavca vide državu


U Srbiji se u proseku na posao čeka četiri godine, a posao traži i 37 magistara i doktora nauka. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju osobe od 25 do 29 godina, skoro 14 odsto. Gradovi sa najviše građana koje traže posao su Beograd, Niš i Novi Sad. U agencijama za zapošljavanje kažu da su najtraženija zanimanja računovođa, komercijalista, elektrotehničar i informatičar.

Od avgusta 2008. godine pa do sada bez posla je ostalo blizu 250.000 građana. Trend daljeg pada zaposlenosti, ocena je ekonomista, biće nastavljen i u godini koja počinje. Ukupna zaposlenost u Srbiji bi trebalo da se vrati na pretkrizni nivo tek 2013. godine, da bi zatim počela stabilno da raste tempom od 50.000 novouposlenih osoba godišnje. Osnovni razlog prestanka rada u čak 62,4 odsto slučajeva je otkaz, odnosno likvidacija preduzeća. Dr Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, smatra da „to govori o dubini krize u kojoj se nalazi Srbija zbog loše koncipirane ekonomske politike zemlje i zbog negativnog dejstva ekonomske krize“.


U dokumentu „Projekcije zaposlenosti i kretanja na tržištu rada Srbije do 2020. godine“, koji je javno je dostupan već nekoliko meseci a radila ga je respektabilna grupa ekonomista, dalje piše da bi za deset godina ukupan broj nezaposlenih trebalo da iznosi 340.000 lica. U odnosu na zvaničnu statistiku o broju onih koji sada ne rade, bilo bi to smanjenje od oko 50 odsto. Inače, u opticaju je stopa od 19,2 odsto po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), pa do 26 odsto prema pokazateljima Privredne komore Srbije. Biće, dakle, da najmanje petina populacije Srbije ne radi.

Najnovije istraživanje koje je obuhvatilo mlade, populaciju od 18 do 27 godina, sprovedeno u četiri grada Srbije, donelo je jasan rezultat: kao glavni problem s kojim se suočavaju, čak 61 odsto anketiranih ističe nezaposlenost. Većeg otvaranja novih poslova ove 2011. neće biti, ocena je ekonomiste Miroslava Zdravkovića, koji najavljuje bolje godine za proizvodno-tehničke struke.

– Do 2008. godine cenjen je rad u uvoznom sektoru i pratećim oblastima: saobraćaju, trgovini i finansijama. Sada se vraća vrednost proizvodnom radu i tehničkoj inteligenciji. To nije primetno, jer konstantno opada broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji po 10 odsto već više od deset godina. Međutim, to će postajati sve očiglednije sa dolaskom stranih kompanija koje će upošljavati nove radnike i tragati za dobrim inženjerima konstatuje Zdravković.

Ceo projekat je realizovao „Infostud“, a zanimljivo je i pomalo iznenađujuće da su ispitanici u Srbiji u odnosu na zemlje u okruženju bili najspremniji za pokretanje sopstvenog posla. Manje je za čuđenje podatak da se kao najpoželjniji poslodavac vidi država.

– Za održivi oporavak realnog sektora, a to je glavni pokretač zaposlenosti u narednim godinama, potreban je kontinuitet snažnih promena u stvaranju uslova za stabilno i predvidivo poslovanje. Nema razloga za sumnju da će banke odustati od svoje primarne funkcije, finansijske podrške realnom sektoru i projektima koji daju perspektivu nezaposlenima – kaže dr Goran Pitić, prvi čovek Sosijete ženeral banke.

Neozbiljno deluje činjenica da Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) nema podatke koliko se i kojih poslova nudi u Srbiji. Nije u pitanju aljkavost u radu NSZ, već se radi o tome da poslodavci više nemaju obavezu da prijavljuju potrebu za radnom snagom.

– Poslodavac koji želi da zaposli novog radnika podnosi NSZ prijavu samo ukoliko želi da posredujemo pri odabiru lica, a ako poslodavac unapred zna koga će zaposliti ili ne želi naše posredovanje, on nije u obavezi da nam prijavi slobodno radno mesto kažu u NSZ.

U novembru 2010. godine registrovane su 722.142 osobe na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.