Pravoslavni Kopti na udaru jer čuvaju Hristov grob

Ikona umrljana krvlju žrtava masakra u koptskoj crkvi u Aleksandriji


ALEKSANDRIJA - Bombaški napad na koptske hriščane u crkvi u egipatskom gradu Aleksandriji prvog dana nove godine, u kojem je život izgubio 21 vernik, mogao bi da ima i globalne posledice po odnose hrišćana i muslimana, pre svega na širem području Bliskog istoka. Koptska pravoslavna crkva jedna je od crkava koja čuva Hristov grob u Jerusalimu, a za Kopte kao narod vezano je verovanje da potiču direktno od starih Egipćana.

Napetost u Aleksandriji, drevnom gradu na Mediteranu, ni juče, više od dva dana posle napada, nije smanjena, a egipatska policija je u povećanom stanju pripravnosti uoči Božića koji Kopti slave u petak. Pripadnici ovog naroda su u nedelju masovno izašli na ulice Aleksandrije i egipatske prestonice Kaira da bi protestovali protiv napada ispred crkve u kojem je bilo i 79 ranjenih, a među žrtvama je bilo i muslimana. U žestokim demonstracijama policija je bila primorana da upotrebi suzavac, a u sukobu ispred crkve Svetog Marka u Kairu, koja je sedište koptskog patrijarha Šenude III, povređeno je 45 policajaca. Egipatski istražni organi saopštili su da su ispitali nekoliko osoba u vezi sa napadom.


Hosni Mubarak, predsednik Egipta, odmah u subotu je gnevno reagovao, rekavši da će teroristima odgovornim za napad biti posečene ruke.

“Ceo Egipat je bio meta, terorizam ne pravi razliku između Kopta i muslimana”, kazao je Mubarak.

Koptska crkva u Aleksandriji ispred koje je izvršen masakr u decembru se našla na listi potencijalnih meta objavljenoj na sajtu Šumuk al Islam pod kontrolom Al Kaide, a pored nje navedeno je još 50 koptskih crkava širom Egipta, kao i one koje se nalaze u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji. Deo egipatske javnosti sumnja da je izraelski Mosad organizovao bombaški napad kako bi zavadio hrišćane i muslimane i izazvao građanski rat u toj zemlji, ali Mohamed Basiuni, bivši ambasador Egipta u Izraelu, kaže da ne treba žuriti sa takvim zaključcima bez čvrstih dokaza.


Na osudu masakra koju je u novogodišnjoj poslanici izneo papa Benedikt XVI i njegov poziv svetskim liderima da zaštite hrišćane reagovao je Ahmeed al Tajeb, veliki egipatski imam, upitavši papu zašto tako nije želeo da od ubistava zaštiti muslimane u Iraku. Iz Odeljenja za štampu Vatikana za “Blic” je rečeno da papa neće odgovarati na izjavu imama pošto Vatikan nije dobio nikakvo zvanično saopštenje o njoj. Egipatski lider sunitskih muslimana u svom obraćanju ipak je osudio napad u Aleksandriji, nazvavši ga strašnim činom koji islam zabranjuje i naveo da je sa patrijarhom Šenudom dogovorio obrazovanje radne grupe koja će baviti ispitivanjem uzroka naraslih tenzija između hrišćana i muslimana u Egiptu, a prvi sastanak će održati za dve nedelje.

Masakr u Aleksandriji osudili su vodeći svetski političari, od kojih je najdirektnija osuda stigla od Angele Merkel, nemačke kancelarke, koja je navela da se radilo o varvarskom napadu. Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, napisala je u saopštenju da je duboko ožalošćena napadom i uputila saučešće porodicama i prijateljima žrtava.

“Pravo hrišćanskih Kopta da se okupljaju i ispovedaju svoju veru mora da bude zaštićeno”, navela je Eštonova.

Barak Obama, predsednik SAD koji se sa porodicom nalazi na odmoru na Havajima, osudio je napad na crkvu u Aleksandriji, ali i terorističke akcije islamista protiv hrišćana u Nigeriji koje su se intenzivirale poslednjih nedelja. Rastuće nasilje upereno protiv hrišćana širom sveta, pre svega na Bliskom istoku, uticalo je na papu Benedikta XVI da tokom dvonedeljenog Vatikanskog sinoda u oktobru prošle godine zatraži raspravu o statusu hrišćanskih manjina na Bliskom istoku, gde su suočene sa diskriminacijom i ekonomskim problemima. Nasilje nad Koptima u Egiptu posebno se pažljivo prati u Libanu, zemlji koja je i sama bila zahvaćena 15-godišnjim verskim ratom. Amin Žemajel, bivši hrišćanski predsednik Libana koju je zemlju vodio tokom sukoba 80-ih godina prošlog veka, rekao je da se u slučaju napada na crkvu u Aleksandriji radi o genocidu.

“Masakri nad hrišćanima bez bilo kakvog razloga jesu genocid. Mi u Libanu smo zabrinuti zbog onog što se dešava u Egiptu”, smatra Žemajel.