Crkveni kalendar za 2011-tu godinu

Sveti mučenik Bonifatije

Mučeništvo za Hrista čini od grešnika svetitelja. To pokazuje primer svetog Bonifatija. On beše najpre sluga u neke bogate i razvratne žene Aglaide u Rimu, i imaše s njom nečiste i nezakonite veze. Oboje behu neznabošci. Jednom Aglaida poželi da “ima” u kući mošti mučeničke kao neku amajliju, koja od zla brani. Pa opremi svoga slugu u Aziju, da joj nađe i kupi to što željaše. Bonifatije uze sobom nekoliko robova i dosta blaga pa pri rastanku s Aglaidom reče ovoj: „Ako ne mogadnem naći nikakvog mučenika, i ako tebi, gospođo, donesu moje telo za Hrista namučeno, da li ćeš ga primiti s čašću?” Aglaida se nasmeja i nazva ga pijanicom i grešnikom.

Tako se rastadoše. Došavši u grad Tars Bonifatije vide mnoge hrišćane na mukama: jednima odsečene noge, drugima ruke, trećima oči izbodene, četvrte na vešalima itd. Bonifatiju se promeni srce, pokaja se za grešni život svoj i zaplaka. I uzviknu usred hrišćanskih mučenika: „I ja sam hrišćanin!” Sudija ga uze na istjazanje, naredi te ga grozno šibahu, potom nališe mu vrelo olovo u usta, i - pošto ga to ne povredi - odsekoše mu glavu mačem. Robovi uzeše telo njegovo i preneše u Rim.

Angel Božji javi se Aglaidi i reče: „Primi onoga koji negda beše sluga tvoj, a sad je naš brat i saslužitelj; on je čuvar duše tvoje i zaštitnik života tvoga”. Aglaida, užasnuta, izađe u susret, primi telo Bonifatijevo, sagradi mu crkvu i položi u nju mošti mučenikove. Potom se ona pokaja, razdade sve svoje imanje bednim, a ona se povuče od sveta, i požive još petnaest godina u gorkom pokajanju. Postrada sveti Bonifatije 290. godine.


Sveti Grigorije (Grigentije), episkop omiritski

Beše najpre đakon crkve Madiolanske, i imaše mnoga viđenja. Promislom Božjim doveden u Aleksandriju, gde ga patrijarh Proterije, prema jednom nebeskom otkrovenju, rukopoloži za episkopa zemlje Omiritske, u južnoj Arabiji, koju sveti car Elezvoj (v. 24. oktobar) tek beše oslobodio od tiranina Dunaana Jevrejina. Pastir dobri i čudotvorac veliki. Uredio crkvu Omiritsku, uz pomoć hristoljubivog cara Avramija, podigao mnoge hramove i krstio mnoštvo Jevreja. Molitvom je činio čudesa velika i strašna; molitvom je čak izazvao i pojavu Hrista Gospoda pred nevernim Jevrejima, što odluči na krštenje Jevreja. Upravljao crkvom trideset godina i mirno prešao u život večni 552. godine.

Sveti Bonifatije Milostivi, episkop ferentijski

Od detinjstva bio neobično milostiv, tako da ga majka ukoravala za to. No on je pomoću molitve dobijao od Gospoda stostruko. Skončao mirno u Italiji u VI veku.

Prepodobni Ilija Muromec
‚
Monah kijevopečerski. Skončao 1188. godine. Njegove netljene mošti čudotvorne. Na njegovoj desnoj ruci i do sada stoje tri prva prsta sastavljena za molitvu. Iz toga se vidi, da je na molitvi umro. I to je obličenje onih, koji se ne krste s tri prsta.

Sveštenomučenik Ignjatije Bogonosac

Bogonoscem nazvan je ovaj sveti muž zato što je stalno u srcu i na jeziku nosio ime Boga živoga. A još, po predanju, nazvan je on Bogonoscem i zato što je bio uzet rukama Boga vaploćenog Isusa Hrista. U one dane kada Gospod učaše učenike svoje smernosti, uze jedno dete i stavivši ga među njih, reče im: „Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom” (Mt 18, 4). To dete bio je Ignjatije. Docnije Ignjatije beše učenikom u svetog Jovana Bogoslova, zajedno s Polikarpom, episkopom smirnskim. Kao episkop u Antiohiji on upravljaše crkvom Božjom kao pastir dobri, i prvi uvede antifonski način pojanja u crkvi, tj. pojanja za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj počinje. Takav način pojanja otkri se svetom Ignjatiju među angelima na nebesima. Kada car Trajan prolažaše kroz Antiohiju idući u rat protiv Persijanaca, doznade za Ignjatija, prizva ga k sebi i poče savetovati, da prinese žrtvu idolima, pa će mu on dati zvanje senatora. Kako uzaludni ostaše i saveti i pretnje careve, Ignjatije sveti bi okovan u gvožđe i u pratnji deset nemilosrdnih vojnika poslat u Rim, da bude bačen pred zverove. Ignjatije se radovaše stradanju za Gospoda svoga i samo se moljaše Bogu, da zverovi budu grob njegovom telu, i da ga niko ne spreči u toj smrti. Posle dugog i teškog putovanja iz Azije preko Trakije, Makedonije i Epira, Ignjatije prispe u Rim, gde bi bačen pred lavove u cirkusu. Lavovi ga rastrgoše i izedoše, ostavivši samo nekoliko većih kostiju i srce. Postrada ovaj slavni ljubitelj Gospoda Hrista 106. godine u Rimu za vreme hristobornog cara Trajana. Javljao se više puta iz onoga sveta i činio čudesa pomažući sve do danas svakome ko ga priziva u pomoć.

Sveti Danilo arhiepiskop srpski

Sin bogatih i bogoljubivih roditelja. U mladosti dobro vaspitan. Kralj Milutin ga uzeo na svoj dvor, no on iz velike ljubavi prema Bogu odbegne i zamonaši se u Končulskom manastiru ukraj Ibra. Docnije bio iguman Hilandara i pretrpeo mnogo od pljačkaških latinskih krstonosaca. Bio episkop banjski, potom humski i najzad arhiepiskop srpski. Od početka pa do kraja bio strogi podvižnik. Imao naročiti dar suza. Izmirio kralja Dragutina i Milutina, potom Milutina i Stevana Dečanskog. Borio se krepko protiv Latina kao i protiv bogumila. Pod njegovim nadzorom zidani manastiri Banja i Dečani. Obnovio i sazidao mnoge crkve. Napisao Rodoslov srpskih kraljeva i svetitelja. Neumoran u službi Bogu do kraja života on se upokojio mirno u vreme cara Dušana, noću između 19. i 20. decembra 1338. godine. Veliki jerarh, veliki podvižnik, veliki trudoljubac i veliki rodoljub.

Sveta mučenica Julijana i šest stotina trideset mučenika s njom

Ova slavna devica i mučenica rođena bi u Nikomidiji od roditelja neznabožnih. Čuvši od nekoga jevanđelsku propoved, ona se svim srcem obrati ka Hristu i poče živeti tačno po zapovestima Gospodnjim. Neki senator Elevsije beše njen obručnik. Da bi ga odvratila od sebe, Julijana mu reče, da neće za njega poći, ako ne bude postao eparh toga grada. To mu ona predloži misleći, da taj mladi čovek neće moći nikad dostići do tog visokog zvanja. No Elevsije se potrudi, te laskanjem i mitom postavljen bi za eparha nikomidijskog. A Julijana mu tada otkri, da je ona hrišćanka, i da ne može stupiti s njim u brak, dok on ne primi njenu veru govoreći: „Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni a duhom razdeljeni?”

Ogorči se na to Elevsije i optuži je ocu njenom. Jarosni otac izruga je i izbi, pa je onda predade eparhu na istjazanje. Eparh naredi, te je tukoše veoma, pa je onda svu ranjavu i iskrvavljenu baci u tamnicu. No Gospod je isceli u tamnici, i ona se javi pred eparha potpuno zdrava. Eparh je vrže u zažarenu peć, no oganj je ne opali. Videći to čudo, mnogi poverovaše u Hrista Boga. Beše takvih obraćenih pet stotina muških i stotinu trideset ženskih. Sve ove osudi eparh na smrt i naredi te ih posekoše mačem.

Duše njihove preseliše se u Raj. Tada osudi zli sudija Julijanu svetu na posečenje mačem. Radosna duhom Julijana izađe na gubilište, pomoli se Bogu na kolenima i položi glavu svoju na panj. Glava joj bi odsečena, a duša ode u carstvo večne Hristove svetlosti, 304. godine. Elevsija ubrzo postiže kazna Božja. Ploveći po moru, razbi mu se lađa, i on pade u vodu. Ali ne nađe smrt u vodi, nego ispliva na neko ostrvo, gde ga psi rastrgoše i pojedoše.


Sveti Petar Čudotvorac, mitropolit ruski

Rođen u Volinskoj oblasti, i u dvanaestoj godini primio čin monaški. Bio divan podvižnik i ikonopisac. Osnovao manastir na reci Rati, i bio iguman. I preko svoje volje postavljen za mitropolita kijevskog i posvećen u Carigradu od patrijarha Atanasija. Kao mitropolit trpeo dosta od zavidljivaca i jeretika. Upravljao crkvom osamnaest godina kao pastir dobri i revnosni. Za života svoga sagradio sebi grobnicu u Uspenskom hramu, gde mu do danas počivaju svete i čudotvorne mošti. Upokojio se 1326. godine i prešao u svoju pravu domovinu.

Kao čobanin čuvaše Temistokle mladi ovce u nekom polju blizu grada Mira Likijskoga. U to vreme mučitelji hrišćana gonjahu svetog Dioskorida, pa naiđoše na Temistokla u polju i pitahu, da li vide gonjenoga, i da li zna, gde se krije. Temistokle iako znade, ne hte prokazati, nego i sebe objavi hrišćaninom. Mučen i posečen u vreme Dekija 251. godine.

Sveta velikomučenica Anastasija Uzorešitelnica i drugi s njom
Ova slavna junakinja vere Hristove rodi se u Rimu u domu senatorskom i bogatom, od oca paganina i majke hrišćanke. Od rane mladosti prilepi se ljubavlju ka Gospodu Isusu, rukovođena u nauci Hristovoj nekim blagočestivim učiteljem Hrisogonom. Primorana ocem Anastasija stupi u brak s nekim neznabožačkim vlastelinom Publijem. No, izgovarajući se na žensku bolest, ona nikako ne hte s njim stupiti u telesne veze. Zbog toga je muž gorko mučaše zatvorom i glađu. A još veće muke udari na nju, kada doznade, da ona tajno odlazi u tamnice hrišćanskim mučenicima, odnosi im ponude, služi im, pere im rane, dreši uze njihove. No Božjim Promislom bi oslobođena od opakog muža. Poslan bi Publije carem u Persiju, pa putujući morem, utonu. Tada sveta Anastasija poče slobodno služiti mučenim hrišćanima i svojim velikim nasledstvom tešiti siromahe deleći im milostinju. Jednom car Dioklecijan beše u gradu Akvileji, pa naredi, da mu dovedu ispovednika Hristova Hrisogona. Ovoga praćaše na putu svetog Anastasija. Hrisogonu svetom bi odsečena glava po carevoj zapovesti. Tada postradaše i tri sestre, Agapija, Hionija i Irina ##(v. 16. april):>>T(041601)## prve dve bačene u oganj, a treća strelom prostreljena. Njihova tela uze sveta Anastasija, zavi u belo platno i mnogim aromatima obloživ, česno sahrani. Potom Anastasija ode u Makedoniju, gde pomagaše stradalnicima Hristovim.

Tu bi raspoznata kao hrišćanka, zbog čega bi uhvaćena i vođena na saslušanja i istjazanja kod raznih sudija. Želeći umreti za Hrista ljubljenoga, Anastasija neprestano vapijaše u srcu k Njemu. Nekakav načalnik žrečeva Ulpijan htede se pohotljivo kosnuti tela svete Anastasije, no oslepe najednom i izdahnu. Osuđena na smrt glađu svetog Anastasija preleža u tamnici trideset dana bez hrane, hraneći se jedino suzama i molitvom. Potom stavljena u lađu sa još nekoliko hrišćana da bude potopljena, no Bog je i od te smrti sačuva. Najzad bi nad ognjem privezana nogama i rukama za četiri koca, te predade Bogu dušu svoju svetu. Postrada i preseli se u Carstvo Hristovo 304. godine.


Sveta mučenica Teodotija s tri deteta

Ostavši mladom udovom s tri čeda svoja, Teodotija se sva predade službi Bogu i vaspitanju dece svoje, u veri blagočestivoj. Kod nje stanovaše sveta Anastasija, kada beše u Makedoniji, i zajedno s njom obilažaše uznike Hristove po tamnicama. Izvedena na sud Teodotija derznoveno ispoveda Hrista Gospoda. Tada bi poslana antipatu vitinijskom Nikitiju. Kad se jedan bestidni neznabožac htede dotaći tela njenog, ugleda najedanput angela Božjeg kraj nje, i bi udaren od angela. Na smrt osuđena i u zažarenu peć bačena zajedno sa troje dece svoje sveta Teodotija česno skonča život svoj i pređe u Carstvo slave večne.

Svetih deset mučenika na Kritu
Postradaše za Hrista Gospoda u vreme gonjenja Dekijeva 250. godine. Njihova su imena: Teodul, Saturnin, Evpor, Gelasije, Evnikijan, Zotik, Pompije, Avgatopus, Vasilid i Evarest. Svi behu ugledni i česni građani, najbolji među najboljim. Kada ih izvedoše na gubilište, oni behu radosni veoma, i prepirahu se, ko će od njih prvi biti posečen, jer svaki željaše prvi poći ka Hristu ljubljenom. Potom se pomoliše: „Prosti, Gospode, slugama Tvojim, i primi izlivenu krv našu za nas, za srodnike naše i prijatelje i za sve otečestvo, da se svi oslobode od tame neznanja i Tebe poznadu, istinitu svetlost, o Care večni!” Posečeni behu i u carstvo slave pređoše, da se raduju večno.


Sveti Nifont Čudotvorac
Rođen u Paflagoniji, vaspitan u Carigradu na dvoru nekog vojvode. Zapavši u rđavo društvo, mladi Nifont se pokvari i predade mnogim gresima i porocima. Zbog greha ne mogaše se ni Bogu moliti. Milošću Svete Bogorodice vraćen na put pravde, i zamonašen. Imao bezbrojna viđenja nebeskog sveta. Četiri godine vodio tešku borbu s demonom, koji mu je neprestano šaptao: „Nema Boga! Nema Boga!” No kada mu se javi sam Gospod Isus kao živ na ikoni, Nifont zadobi silu veliku nad zlim dusima, i oslobodi se teških iskušenja. Toliko je prozorljiv bio, da je viđao angele i demone oko ljudi isto kao i ljude, i poznavao ljudske pomisli. S angelima je razgovarao često, a s demonima se prepirao. Sazidao crkvu Presvetoj Bogorodici u Carigradu, prikupio monahe i spasavao mnoge. Arhiepiskop aleksandrijski Aleksandar po otkrivenju s neba posveti ga za episkopa grada Konstancije na Kipru. Beše u to vreme sveti Nifont već star, i upravljavši dobro crkvom Božjom neko nedugo vreme, preseli se u večno Carstvo Hristovo. Pred smrt ga poseti sveti Atanasije Veliki, arhiđakon crkve aleksandrijske, i vide mu po smrti lice prosvetljeno kao sunce.


Prepodobni Naum Čudotvorac Ohridski
Učenik svetih Kirila i Metodija i jedan od Petočislenika, koji su najrevnosnije sarađivali onim apostolima slovenskim. Sveti Naum putovao je u Rim, gde se proslavio čudotvornom moći kao i velikom učenošću. Beše znalac mnogih jezika. Pri povratku iz Rima oni se nastaniše, pomoću cara Borisa Mihaila, na obalama Ohridskog jezera. Dok je sveti Kliment delovao kao episkop u Ohridu, dotle je sveti Naum osnovao na južnoj obali jezera manastir, koji i dan-danas krasi tu obalu, - kao što ime sveti Naum krasi istoriju slovenskog Hrišćanstva - i koji je kroz vekove i vekove bio izvor čudotvorne sile i utočište bolnim i nevoljnim. Oko svetog Nauma sabralo se beše mnoštvo monaha odasvud sa Balkana. Sveti Naum je bio mudar učitelj, jedinstven rukovođ monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik. Neumorni trudbenik sveti Naum se osobito trudio na prevođenju Svetoga Pisma, i ostalih crkvenih knjiga, sa grčkog jezika na slovenski. Činio je čudesa i za života i po smrti. Njegove čudotvorne mošti i dan-danas zadivljuju mnogobrojnim čudesima, naročito isceljenjima od teških bolesti, ponaosob ludila. Upokojio se u prvoj polovini X veka i preselio u radost Hrista ljubljenoga(v. 20. jun).

Prepodobna mučenica Evgenija i drugi s njom

Ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme behu hrišćani izgnani iz Aleksandrije i življahu van grada. Devica Evgenija posećivaše hrišćane i svim srcem primi veru njihovu. Odbeže od svojih roditelja sa dva verna evnuha svoja, krsti se od episkopa Elije i prerušena u muško odelo stupi u muški manastir, gde primi monaški čin. Toliko očisti srce svoje podvigom svojevoljnim, da primi od Boga blagodat isceljenja bolnih. Tako isceli i neku bogatu ženu Melantiju. No posle ova žena hoćaše izvući Evgeniju na telesni greh, i ne sluteći, da je Evgenija žensko.

Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi te sve monahe okovaše i u tamnicu vrgoše zajedno s Evgenijom. No kada bi izvedena na sud, sveta Evgenija pokaza se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim. I bi Filip izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car posla nekog opakog vojvodu Terencija koji, došavši u Aleksandriju, tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preseli u Rim sa majkom i braćom svojom. U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u veru pravu, naročito devojke.

Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se. Mučitelji je baciše najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan Njegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu. Posle smrti javi se Evgenija materi svojoj u velikoj slavi, i uteši je.


Prepodobni Nikola vojvoda

Neki misle da je ovaj veliki svetitelj bio balkanski Sloven poreklom. U vreme cara Nikifora Nikola beše vojvoda i zapovedaše nad jednim delom vojske, koja pođe u rat na Bugare. Usput Nikola zanoći u jednoj krčmi, gde imade jedno veliko iskušenje i jedan čudan san. Taj san se potpuno obistini u ratu, u kome Grci behu strašno potučeni od Bugara 811. godine. Nikola se spase; pa iz blagodarnosti prema Promislu Božjem on ostavi svoj vojnički čin i zamonaši se. Dugo se podvizavao i podvigom toliko usavršavao da je postao veliki prozorljivac i ugodnik Božji. Skončao mirno u $$IDŽ$$ veku i preselio se u blaženo Carstvo Hrista Gospoda.