Božićni dar zemljacima pola miliona evra

Dobrotvor iz Kanade svojim rođacima i komšijama u Srbiji poslao novac za popravku i dogradnju kuća, školovanje dece, lečenje i druge potrebe.


Kraljevo – Već deset dana Radoje Glavčić putuje po selima u okolini Jošaničke Banje, a već je bio u Raški, Kraljevu… Sprema se i za Beograd, Ivanjicu, Pančevo… Sa sobom nosi spisak i deli pare, deci obično po dve hiljade evra, a odraslima znatno više. Tako je, do pre dva dana, kada smo ga sreli, podelio ukupno oko četiri stotine hiljada, a ostalo mu je, kad se po spisku sabere, da uruči još stotinak hiljada evra.

Reč je o pomoći, odnosno novogodišnjem i božićnjem poklonu, a „Deda Mraz“ ili „Božić Bata“ je daleko, čak u Kanadi, pa je pomenuti Radoje ovde njegov zamenik. Uistinu, darodavac je Milomir Glavčić, koji u Kanadi živi pokraj Nijagarinih vodopada, u gradu Nijagara Fals. I, kako smo već ranije pisali, on je u rodnom kraju, u selima podno Kopaonika ali i šire, poznat kao veliki dobrotvor i patriota.

Tamo je sagradio dve crkve, asfaltirao put, a vode se i pregovori o gradnji vrtića i doma kulture u Jošaničkoj Banji. Pored toga, on se krajem svake godine, obavezno pre Božića, seti svojih rođaka, komšija i drugih. A, ovog puta baš je „odrešio kesu“, kriza je veća nego ranije a u Kraljevu je bilo i zemljotresa pa je njih 135 dobilo, u odnosu na ranije, znatno uvećane, različite sume, što kad se sabere ukupno iznosi oko petsto hiljada evra.

– Najaviše je, naravno, Glavčića, gore u selima pod Kopaonikom, a ima ih i u Kraljevu, Raški, Beogradu... Ovima u Kraljevu je tu pomoć dodelio i za popravke njihovih kuća oštećenih posle zemljotresa, a drugima za poboljšanje kućnog budžeta, za školovanje dece... Ne želi jedino da se novac troši na letovanja, zimovanja, putovanja... Pored rođaka, na spisku su i pojedine komšije gore u selu a ima i nepoznatih, onih koji su mu se pismom za pomoć obratili. Evo, recimo, Desimiru i Ruži Durađević iz Gokčanice poslao je nekoliko hiljada evra pošto su mu se obratili za pomoć oko popravke i dogradnje kuće – priča nam Radoje Glavčić.

Milomir Glavčić je skoro šest decenija van Srbije. Iz rodnih Popa, iznad Jošaničke Banje, otišao je davno, kao siroče. Malo šegrtovao u Beogradu, a odmah posle rata iz vojske prebegao čamcem preko Prespanskog jezera, u Grčku. Onda ga je put odveo u Italiju, da bi se skrasio u Kanadi. Bavio se mnogim poslovima, bio stolar, rudar... i samo svojim radom i umećem pokraj Nijagare stekao je dva hotela, bioskopsku dvoranu, veliko zemljište. Bio je vredan radnik, snašao se i u biznisu, a znao je kada da kupi i kada da proda i sada je tamo jedan od najbogatijih Srba. Veliki je patriota, nije zaboravio svoj kraj i ljude, iako u Srbiju posle odlaska nikad nije dolazio.

U kratkom telefonskom razgovoru kazao nam je da upravo razmatra jedno pismo u kome su mu se obratili za pomoć:

– Poslali su mi molbu za pomoć i spisak materijala za kuću oštećenu od zemljotresa koji im je potreban. Vidim, sve to iznosi oko 550.000 dinara, pa ću pomoći. Tako, ne pomažem ja samo moje Glavčiće nego i druge, a posredno i moju Srbiju iz koje sam, doduše, pobegao, ali, verujte, nisam na taj moj odlazak iz vojske ponosan... Kažem, i država, valjda, ima koristi od mene, jer kada, recimo, pošaljem pola miliona evra, oni to tamo troše, to se ubacuje u srpsku ekonomiju. A, iako sam teško radio i zaradio, volim da pomognem. Verujte, ja sam danima zadovoljan kad nekome olakšam život, ublažim nevolje. Uveče, recimo, pred spavanje u krevetu pomišljam kako se oni tamo raduju zbog moje pomoći i zaspim sa osmehom na licu. Jedino se pomalo ljutim kad nekome uputim novac, a taj se posle i ne javi. No, dobro, ima raznih ljudi. Voleo bih da mojim primerom krenu i drugi Srbi koji žive ovde, u Americi, Evropi a bogati su – kaže Milomir Glavčić.

Nema reči kojima bi se opisala ta humanost, objašnjava Milomirova sestričina Stojana Milovanović, koja živi u predgrađu Kraljeva.

– Ma ja sam tako ponosna na tog mog ujaka, radujem se kad čujem te priče o njemu kao čoveku velikog srca i dobre duše. Koliko je nepoznatih ljudi on pomogao, a da ne pričam o nama rođacima. Ja i još četvoro dece, mojih sestara, ostali smo rano bez oca i da nije bilo njega ne znam kako bismo se u životu snašli. Ma on je život za nas značio i stalno mislim kakvu pažnju ja njemu da posvetim. Znam da on tamo ima sve, ali baš nedavno sam od vune isplela dva džempera za njega i njegovu suprugu Armelinu i poslala im jer znam da on voli da ga ponešto podseća na Srbiju, na rodni kraj – kaže Stojana Milovanović.