Astronomska slika dana

Objašnjenje: Negde posle zalaska sunca večeras, Mesec će mraku. To ukupno pomračenje, gde je ceo Mesec zahvatila u senci Zemlje, biće vidljiv iz svih Severne Amerike, a delimično fazi ovog pomračenja će biti vidljivi tokom većeg dela ostatka sveta. Posmatrači su na istočnoj obali Severne Amerike će morati da sačeka do posle ponoći za celinu da počne, a zapadno podmetači bi trebalo da bude u stanju da vidi potpuno zamračenom mesec pre ponoći. Na slici gore je digitalna predviđanje, u obliku slike, kako za Mesec i okolnih nebo može da se pojavi blizu maksimalne tame. Rolling kursor iznad slike će doneti do oznake.

Delovi Meseca ulaska krug označene Umbra će se pojaviti najtamniji jer Sunce će biti potpuno blokiran od strane Zemlje. Delovi Meseca ulaska krug označene Penumbra će biti izložena na neke direktnoj sunčevoj svetlosti, i tako sjaj od strane donekle reflektuje svetlost. Umanjena vidokruga normalno pun Mesec će omogućiti neobično dobro prikazima obližnjih nebeskih čuda, kao što ostatka supernove Simeis 147, M35 otvoreno jato zvezda, a Rak magline M1. Sticajem okolnosti ovo pomračenje dešava na dan sa najkraće dnevne svetlosti u severnoj hemisferi - Zimski solsticij.

Objašnjenje: svetle zvezde, oblaci prašine i sjajne magline krase ovaj kosmički sceni, skiscape severno od Oriona pojas. Blizu ravni naše galaksije Mlečni put, pogled se proteže široko polje oko 5,5 stepeni.

Upadljivo plavičaste M78, odraz maglina, je na levoj strani. M78 je nijansa je zbog prašine prvenstveno odražava plavo svetlo od vrućih, mladih zvezda.

U šarene Nasuprot tome, crveno krilo od sjajne vodonika brišući kroz centar je deo tihi, ali široke emisione magline regionu poznat kao Barnardove Petlja. Na desnoj, prašinu tamni oblak oblika istaknuti siluetu obrađuju kao LDN 1622. Dok M78 i kompleksa Barnardova Petlja su oko 1.500 svetlosnih godina daleko, LDN 1622 je verovatno da će biti mnogo bliže, samo oko 500 svetlosnih godina udaljena od našeg sajma planeti Zemlji.

Objašnjenje: Da li su najbliže galaksije distribuirani slučajno? Parcele od preko milion najsjajnijih "proširenog izvora" otkrio dva Micron Svi Ski Survei (2MASS) pokazuje da oni nisu. Ogromna većina ovih infracrvene produžen izvori su galaksije.
Vidljivo je iznad neverovatna tapiserija strukture koja obezbeđuje granice o tome kako univerzum formirana i razvijao. Mnoge galaksije su gravitaciono povezani da formiraju klastere, koji su se labavo su povezane na superjata, što se ponekad vide da uskladi više od još veće strukture skale.

Nasuprot tome, veoma sjajne zvezde u našoj galaksiji Mlečni put izazvati vertikalni plava krila.

Objašnjenje: Ponekad se čini da nebo sjajem. Obično, to znači da vi vidite oblak odražava sunčeve svetlosti ili mesečini. Ako sjaj izgleda kao tihi bend svetlosti pretrčava ceo nebo, verovatno vide u kombinaciji sa svetlo milijardama zvezda koje čine naše galaksije Mlečni put. Takav sjaj je vidljiv raste dijagonalno do pravo u gore slike.

Ako se vidi sjaj dolazi od horizonta pre izlaska sunca, ili neposredno posle zalaska sunca, međutim, možda vidite nešto što se zove zodijačke svetlosti. Prikazan diže ukoso do leve strane u gore slike, zodijačke svetlosti je samo sunčeva svetlost reflektuje od čestica prašine male kruže u našem Sunčevom sistemu. Mnogi od ovih čestica su bili udaljeni od komete. Slika iznad je uzeta odmah nakon zalaska sunca je ranije ovog meseca iz Rasu Lanuf, Libija.

Objašnjenje: Hugging horizontu, tamno crvene Mesec pozdravio rano ujutro u istočnom delu Atlantika skigazers regiona 21. decembra, kao i ukupna faza 2010's Solstice pomračenje počinje u blizini moonset.

Ova dobro sastavljen slika geocentričnom nebeski događaj se sastoji od više ekspozicija nakon napredovanje pomračenja iz Tenerife, Kanarska ostrva.

U početku odražava svetlo na moru oblaka i same površine okeana, Mesec tone dublje u Eclipse, jer kreće s leva na desno preko neba. Naspram Sunce, Mesec je bio uronjen u najtamniji deo senke Zemlje kao što je približio zapadnom horizontu, samo pre izlaska sunca došao u Tenerifima.

Objašnjenje: U ovom lepom nebeskih Mrtva priroda sastavljena sa kosmičkim četkom, prašnjavim maglina NGC 2170 sija u gornjem levom uglu. Reflektuju svetlost obližnjih zvezda vruće, NGC 2170 se pridružio drugim plavičaste refleksije magline, kompaktni crveno emisija regionu, kao i trake za zaklanja prašine protiv pozadini zvezda.

Kao zajednička predmeta za domaćinstvo i dalje život slikara često biraju za svoje podanike, oblaci gasa, prašine i vrelih zvezda slici ovde se takođe često sreće u ovu postavku - masivna, zvezde formiraju molekularnog oblaka u sazvežđu Jednorog. Gigant molekularnog oblaka, pon R2 je impresivno blizu, procenjuje se da samo 2.400 svetlosnih godina ili tako daleko. U tom distanca, to platnu će biti oko 15 svetlosnih godina u prečniku.

Objašnjenje: Gledajući unazad na godine, da li ste se pitali gde je sunce na nebu svakog dana tokom 2010 u 9h ekacti ut? Naravno da imate. Traži dalje za odgovor! To je bilo negde na ovom nebesko cifra 8 kriva poznat kao analemma.

Snimljena iz stambene dvorištu u malom gradu Vesprem, Mađarska, ovaj složeni analemma slika se sastoji od 36 odvojene izloženosti Sunce je u 9:00 UT, raspoređene tokom godine, kao i pozadinsku sliku su bez solarnog filtera. Pozadine slika je uzeta na sunčanoj popodne 9. oktobra (13:45 UT). Sa leve strane je fotografa senke.

Pozicije Sunca u 2010 solsticija su datumi na gornjoj (21. jun) i donji (21. decembra) ekstrema analemma krive. Na ravnodnevnice datum (20. mart, 23. septembar), sunce je na putu između polovine krive solsticija. Nagib ose planete Zemlje i varijacije u brzini, jer se kreće oko svoje orbite eliptični kombinuju za proizvodnju graciozan krive analemma.

Objašnjenje: Proslava Nove godine uz vatromet galaksija! Takođe poznat kao NGC 6946, velika, lepa spiralna galaksija je udaljena samo 10 miliona svetlosnih godina, iza vela u prvom planu prašine i zvezda u visoko i daleko van sazvežđu Cefej. Iz naše tačke gledišta u galaksiji Mlečni put, vidimo NGC 6946 licem na.

U ovom živopisnom kosmičkom portret, galaksija je boja menja od žućkaste svetlosti stare zvezde u jezgru mladim plave klastera zvezde i crvenkastim zvezda formiranje regiona duž labave, usitnjenih spiralne krake.

NGC 6946 je svetla u infracrvenom svetlošću i bogata gasa i prašine, izlaže bijesan stopa formiranja zvezda. Skoro 40.000 svetlosnih godina u prečniku, u blizini spirala je fittingli naziva vatromet Galaksija. Tokom poslednjih 100 godina, najmanje devet supernove, smrt eksplozije masivnih zvezda, otkrivene su u NGC 6946. Poređenja radi, prosečna stopa za supernova u Mlečnom putu je oko 1 po veka.

Objašnjenje: Mnogi misle da je samo mit. Drugi misle da je istina, ali njegov uzrok nije poznat. Avanturisti ponose što ga vidi. To je zeleno blic od Sunca. Istina je zeleno blic ne postoji, a njegov uzrok je dobro shvaćen. Baš kao što zalazećeg sunca potpuno nestaje iz prikaza, poslednji tračak pojavljuje zapanjujuće zeleno.

Efekat je obično vidljiv samo od lokacije sa niskim, daleko na horizontu, i traje samo nekoliko sekundi. Zeleni blic je vidljiv za Rising Sun, ali se bolje vreme za mesto. Dramatične zeleno blic, kao i još retke plave blic, bila uhvaćena u fotografiji iznad nedavno primetio tokom zalazak sunca vidljivo iz Teide opservatorije na Tenerife, Kanarska ostrva, Španija.

Sunce se ne pretvori delimično zelene ili plave - efekat je izazvan slojevima atmosfere Zemlje ponaša kao prizma.

Objašnjenje: Skivatchers tokom većeg dela Evrope, Severne Afrike i centralne Azije, bili su tretirani na prvi pomračenja nove godine 4. januara, delimično pomračenje Sunca. Ali putuju u oblast oko Muskat, glavni grad Omana, fotograf Tjeri Legault planira da istovremeno snimanje dva pomračenja tog dana, računajući od tog položaja, za trenutak, i Mesec i Međunarodne svemirske stanice se mogu videti u siluetu, prelaska Sunca.

Njegov oštar 1/5000th drugo izlaganje je ovde prikazan, zarobljavanju planete Zemlje dva najveća satelita protiv svetle solarnim diskom. Kao što je delimično pomračenje sunca razvijala, svemirske stanice (iznad i levo od centra) zipovan preko scene u manje od 1 sekunde, oko 500 kilometara od teleskopa fotografa i kameru.

Naravno, Mesec je udaljen 400 hiljada kilometara. U kompletu sa pega, sunce je 150 miliona kilometara udaljene.

Objašnjenje: samo sedam stotina godina svetlosti od Zemlje, u sazvežđu Vodolije, nalik Suncu zvezda umire. Njegova poslednjih nekoliko hiljada godina, proizveli su Heliks maglina (NGC 7293), i studirao i okolnih primer planetarna maglina, tipično za ovu završnu fazu zvezdane evolucije. Ukupno 10 sati izlaganja vremena su otišle na stvaranju ovog izuzetno dubok pogled na maglinu.

To pokazuje detalje svetlija Helik je unutrašnji regionu, oko 3 svetlosnih godina u prečniku, ali i to slabije spoljne Halo funkcije koje daju magline raspon od preko šest svetlosnih godina. Bela tačka u centru Heliks je ova planetarna maglina je vruće, centralna zvezda. Jednostavno gleda maglina na prvi pogled, heliks je sada shvata da je iznenađujuće složene geometrije.