Jezik simbola

Život svakog čoveka ispunjen je simbolima. Svesno ili nesvesno, shvatajući ili ne, on svim stvarima, događajima i formama s kojima se susreće pridaje određeno značenje, koje se često zadržava u granicama konkretne, opipljive stvarnosti, ali je ipak u većini slučajeva i nadilazi. Vrlo često predmet, pojava ili biće iz njegove okoline prestaju da budu "konkretna i realna stvar za sebe", već postaju "simboli", amblemi ili znakovi drugih sadržaj proživljavanja, osećaja i spoznaja, za čoveka jednako važnih.

Simboli nas prate u snu i na javi, u komunikaciji s drugim ljudima, u svemu što su stvorili čovek i priroda, u našim vlastitim pokušajima da izrazimo sebe kroz misli, osećaje, reči i delovanje. Oni se javljaju uvek kada te reči, misli, osećaji i dela, ili teme kroz koje pokušavamo da nešto prenesemo, prestaju da budu dovoljni.

Javljaju se uvek kada se pokušava izreći neizrecivo, objasniti neobjašnjivo, pojednostavniti složeno, postaviti u određene forme ono što po svojoj prirodi nema granica, a kalupe ne trpi.

Javljaju se u situacijama kada su sve mogućnosti iskorišćene, a drugih nema, kada ništa drugo ne ostaje osim slutnje, kada je potrebno prodreti u prošlost i budućnost, u vidljivo i nevidljivo, u opipljivo i neopipljivo, u veliko i malo, a ne zna se kako.

Jer kao što kaže K. G. Jung: Simbol ništa ne skriva, ne objašnjava, on upućuje s one strane samog sebe, prema značenju koje je u onostranom, nepojmljivo, naslućeno, koje nijedna reč jezika koji govorimo ne bi mogla da izrazi... Simbol je proizvod prirode... (Probleme de l'Ame moderne). U svetu bez simbolike ne bi se moglo disati. Smesta bi se prouzrokovala duhovna smrt čoveka..., kaže Ž. Ševalije (Jean Chevalier) (Rečnik simbola).

Šta je to što čini simbol tihim svedokom postojanja čoveka, prirode i svemira? Šta je to što ga čini posrednikom i glavnim nosiocem komunikacije čoveka s prirodom, čoveka s drugim ljudima, čoveka s istorijom, prošlošću, sadašnjošću i budućnošću, čoveka sa samim sobom? Šta je to u njemu što spaja dimenzije, prostore, vremena, suprotnosti? Šta tera mnogobrojne filozofe, psihologe, antropologe, etnologe, umetnike, istraživače iz područja tradicija, kulture, religija i umetnosti, da mu pridaju takva svojstva, od kojih su gore spomenuta samo neka? U naslovu smo spomenuli zaboravljeni jezik simbola. Ako je sada zaboravljen, znači li to da je postojalo vreme, ili vremena u kojima to nije bio?