Savet za kupovinu usisivaca za prasinu

Malo po dimenzijama ne znači i slabo. Količina vati koja piše na usisivaču nije ista kao količina vati kojom usisava prašinu. Šta treba znati da bismo odabrali odgovarajući usisivač?




Nekad je bilo lako kupiti usisivač. Domaći proizvođači nudili su dva-tri modela i bilo je još dva tri strana modela za imućnije. Danas je, međutim, problem izabrati. Pošto su “Gorenje” i “Iskra” sada u inostranstvu, na domaćem tržištu tako reći i nema domaćih utamanjivača prašine. Ponegde ćete možda i pronaći herojske modele “Slobode” iz Čačka, ali ovi teško da će nekoga privući jer im izgled i karakteristike decenijama nisu menjani, a ni cena im nije konkurentna.

S druge strane, strane firme koje nude usisivače ne mogu se ni nabrojati. Pored onih odavno poznatih širom sveta -- Electrolux-a, Bosch-a, Siemens-a, Philips-a, Hoover-a... tu su i usisivači mnogih proizvođača iz najudaljenijih delova sveta čija imena, sasvim ili uglavnom nepoznata, ne obećavaju ali cene mogu da privuku kupce plićeg džepa.

Da na konačnu odluku ne bi presudno uticao neki atraktivan ali ne i bitan detalj, pre izbora modela (birajući, razume se, i podnošljivu cenu), bitno je ustanoviti šta se od usisivača očekuje i šta on faktički može da pruži.



SNAGA I RADNA SPOSOBNOST NE ZAVISE OD VELIČINE

Većina usisivača danas liči na -- bubamare. Konstrukciona rešenja motora velike usisne snage, turbo-motora, kako ih mnogi zovu, smanjila su prostor neophodan da se smesti pokretački deo aparata. To je samo po sebi podstaklo da se smanji dužina uz neveliko povećanje visine.

Dobijeni su tako usisivači koji ne zahtevaju mnogo prostora za čuvanje, utoliko pre što se, po pravilu, mogu i uspraviti pa se tako prepolovi površina koju zauzimaju u stanju mirovanja. Nove dimenzije i manja težina bitno doprinose i lakšoj manipulaciji u toku rada.

No, dva dobra retko idu zajedno. U takve nove usisivače mogu da se smeste samo pojedini i to manji delovi priključne opreme. Cevi, crevo, papuča ne mogu se, kao nekad, složiti pod poklopac kao što je bio slučaj kod gotovo svih starih usisivača.

Problem, međutim, nije nerešiv. Iako su "bubamare" u pravoj ekspanziji, pristojan je izbor modernih usisivača koji su zadržali i neke stare osobine. Pri pogledu na savremene usisivače, svaki kupac obavezno se suoči sa pitanjem: šta može ovaj mališa? Da li je mali usisivač -- slabiji usisivač?

Nipošto! Stara priča o Davidu i Golijatu sada je dobila novu verziju. Ako je reč o renomiranim proizvođačima, retko će se danas naći "mališa" koji nije jači ili barem ravan nekadašnjim grdosijama. Drugim rečima, ni u kom slučaju ne treba stavljati znak jednakosti između veličine i snage, odnosno radnih sposobnosti usisivača.

Veličinu, znači, treba posmatrati sa stanovišta praktičnosti smeštaja usisivača i njegove pokretljivosti u prostoru. Snaga se procenjuje na drugi način. Jedan deo odgovora obično se vidljivo ističe na poklopcu, odnosno gornjoj površini usisivača.

Nekad se dalje od toga nije ni išlo; bilo je dovoljno znati od koliko je vati (W) usisivač. Više vati, bolja vuča. Danas, međutim, ozbiljan kupac pored ove, priključne snage motora, mora da se raspita i za takozvanu usisnu snagu, to jest kolika je snaga na usisnoj cevi.

Većina proizvođača ovu snagu iskazuje takođe u vatima (W) a neki u kilopaskalima (kPa). Od toga zavisi da li aparat usisava jače ili slabije. S obzirom na to da većina usisivača ima regulator za jačinu usisavanja, navodi se maksimalna usisna snaga, jača priključna snaga motora obavezno znači veću potrošnju električne energije, ali ne obavezno i jaču usisnu snagu.

Da ne bi bilo zabune, treba odmah pomenuti da na to utiče sistem filtera u usisivaču. Bolje filtriranje i više filtera "gutaju" deo usisne snage, ali donose druge prednosti. A da bi se mogli uporediti usisivači čija je usisna snaga data u raznim jedinicama, "kurs" je približno 13 W za 1 kPa.
Radi orijentacije, treba podsetiti: ne tako davno usisivači 700-800 vati priključne snage motora smatrani su izuzetno snažnim.

Današnji turbo-motori kreću se najčešće u rasponu od 1400 do 2.000 vati, pri čemu usisna snaga ide i preko 400 vati. Samo neki usisivači specijalne namene imaju priključnu snagu ispod hiljadu vati.



FILTERI U FUNKCIJI BESPREKORNOG ČIŠĆENJA

Pored standarnih mikrofiltera sa aktivnim ugljem koji usisani vazduh oslobađa neugodnih mirisa i u prostoriju vraća kao očišćen, kvalitetni usisivači imaju i HEPA-filtere pri čemu i u okviru ovih filtera postoji više gradacija (HEPA, ultra HEPA, ultra HEPA Active), pri čemu one više odgovaraju evropskom standardu za higijenu vazduha HEPA klase 12 te se preporučuju za zaštitu ljudi sklonih alergijama jer se tvrdi da usisivači u koje su ugrađeni izduvavaju vazduh čistiji od onog u prostoriji.



MANJA BUČNOST, DODATNI KVALITET

Prosečan nivo buke koju stvara usisivač kreće se oko 78 dB (A). Dobro nivelisan frižider "proizvodi" oko 40 decibela, a normalan razgovor između 60 i 70. "Ekstra-tihi" Electroluxov usisivač, na primer, malo je "glasniji" od normalne ljudske priče -- njegova 72 decibela, odnosno smanjenje bučnosti za šest decibela, smatraju se gotovo revolucionarnim poduhvatom.

I drugi proizvođači ističu svoje "super-tihe" modele ili ističu da su im usisivači tihi. Međutim, retko navode decibele.
Prilikom kupovine svakako treba obratiti pažnju na dužinu priključnog kabla i kako se on uvlači -- usisivači bez automatskog namotavanja danas su gotovo nezamislivi.

Od dužine kabla zavisi radni opseg, odnosno da li i koliko puta tokom čišćenja prostorija treba menjati utičnicu. Orijentacije radi, za opseg dejstva od 12 metara, potreban je kabl dug 9 metara.

Ako se usisivač često prenosi, pitanje da li je lakši ili teži nije za potcenjivanje. Raspon težine kreće se između 3,6 i 10 kilograma, pri čemu su u kategoriji težih usisivači sa više dodatne upreme u svom kućištu.

Treba obratiti pažnju i na to kakva se kesa za prašinu koristi, da li se lako menja, koliki je njen kapacitet, da li postoji indikator za njenu zamenu i kako funkcioniše. Važno je i kako se vrši regulacija snage -- najčešći su linearni potenciometri ali skuplje verzije usisivača imaju i infracrveno daljinsko podešavanje.

Vrhunski usisivači raspolažu i sa elektronskim indikatorima filtera. Nije nebitno pogledati točkove usisivača jer od toga zavisi njegova pokretljivost; meki točkovi "ne žuljaju" podlogu.



USISIVAČI "SPECIJALISTI" PORED "DOKTORA OPŠTE PRAKSE"

Ogromna većina usisivača na tržištu su -- "usisivači opšte prakse", oni za svakodnevnu upotrebu i za standardne uslove. Primetno je, međutim, da proizvođači danas, uz dodatnu opremu koja standardni usisivač može da učini specijalistom, nude i sve više specijalizovanih aparata za održavanje čistoće:

Mali lagani usisivači velike priključne i usisne snage preporučuju se kao drugi usisivač u kući, to jest za velike stanove i poslovne prostore na više nivoa -- da se veliki usisivač ne bi često vukao sa sprata na sprat. Međutim, ovi usisivači mogu da budu i prvi, i jedini. Jača priključna snaga motora obavezno znači veću potrošnju električne energije, ali ne obavezno i jaču usisnu snagu.

Za alergične ili astmatične osobe preporučuju se higijenski usisivači sa višestepenim filtriranjem i najosetljivijim filterima koji odstranjuju i najsitnije deliće prašine, upijaju neprijatne mirise (duvana, na primer) i vazduh koji kroz njih prođe čine čistijim od onog u prostoriji.

Za domaćinstva sa kućnim ljubimcima preporučuju se usisivači sa odgovarajućom kombinacijom četaka i filtera da bi se odstranile i najmanje životinjske dlačice, kao i mirisi koje izaziva prisustvo životinja u zatvorenom prostoru.

Postoje i specijalizovani usisivači za uslove čestog izvođenja grubih radova, za poliranje tvrdih površina i negovanje parketa, za suvo-mokro usisavanje, za pranje poda, mali aparati na baterije.