Japanski stil dekoracije Azijskim bojama, dezenima i nameštajem

Boja:

U japanskim enterijerima se generalno koriste neutralne, prirodne boje koje stvaraju jednostavnu pozadinu za mnoštvo efektnih detalja. U enterijerima se naglašavaju efektni elementi arhitekture zdanja, što često kao rezultat daje utisak geometrizacije prostora. Prirodne boje dodatno daju utisak prostranstva i jednostavnosti, koja je esencijalna karakteristika istočnjačke filozofije, kulture i dizajna. Kada se u prostoru dizajniranom na ovaj način naglašava neki detalj, to se obično čini indirektno, svetlijom nijansom boje ili dominantnom teksturom.

Istočnjaci koriste čiste boje. Za razliku od zapadnjačke umetnosti gde je uobičajena upotreba mešanih boja i dizajnerskih detalja, na istoku se čeni upotreba jedne boje i jednostavnih poteza četkicom. Zato je ova umetnost po svojoj prirodi jednostavnija, ali često i izražajnija od zapadne.
U našoj kulturi se crna uglavnom i ne smatra pravom bojom, dok je u istočnjačkim enterijerima ona jedan od osnovnih načina izražavanja. Korišćenje crne boje daje orijentalnim prostorima jasnu definiciju i formu, kao na primer kada se koristi za izvlačenje jednostavnih dezena na paravanima od pirinčane hartije.




Teksture i kontrast:

U nameštaju i površinama tradicionalnog japanskog doma dominiraju prirodni materijali poput kedra, pirinčanog papira, bambusa i pletene trske. Pored toga, često se koriste i teksturirana svila, tatami podne obloge i tekstil ukrašen predivnim vezom (koji se koristi i za kimona i druge odevne predmete).
Japanska kultura smisao života nalazi u savršenom balansu između suprotnosti (jin i jang), pa ni enterijeri nisu izuzetak. U suštini ovih rešenja se nalazi niz kontrasta i neobičnih suprotnosti koje ipak stvaraju osećaj balansa i ravoteže. Dobar primer su visoko uglačani i sjajni podovi prekriveni teškim, teksturiranim tepisima, lakirana kutija za nakit postavljena na grub drveni sto, ili beli kamenčići na uglačanom ležištu kade napravljenom od crnog granita.


Izložba u svakoj sobi:

U domovima na Zapadu obično se akcenat baca na predmete koji se nalaze po ivicama prostorije, kao što su kamin, neka slika ili prozor sa lepim pogledom. Za razliku od toga, u istočnjačkim enterijerima se u fokusu obično nalaze centralni delovi prostora, kao što su mini atrijum, ili mala, lepo uređena izložba cveća, umetničkih minijatura, keramike ili neka druga interesantna kolekcija. U japanskim domovima se veoma često nalazi i poseban komad nameštaja koji služi za izlaganje ovakvih predmeta, po imenu tokonoma. Kolekcije ili kompozicije predmeta izložene na ovakav način se najčešće koriste da izazovu dve vrste osećanja kod posmatrača:
(1) prirodnu-organsku lepotu i svežinu, što se obično čini izlaganjem neparnog broja predmeta prirodnog porekla, na primer tri osušene grančice neke biljke u beloj šolji za čaj.
(2) osećanje uređenja i discipline, koje se postiže korišćenjem parnog broja predmeta, na primer četiri simetrično postavljena belutka na belom tanjiru.
Ove mini-izložbe se lako prilagođavaju godišnjem dobu ili Vašem raspoloženju. Na primer, jedne nedelje može biti prikazan pergament, a sledeće kolekcija šoljica za kafu ili čaj. U istočnoj kulturi uobičajeno je da se vredni objekti brižljivo skladište i izlažu na smenu (verovatno zbog ograničene količine prostora za izlaganje, i da bi se izbeglo "vizuelno zagađenje" prostora, koje izaziva ravnodušnost, čak i negativna osećanja prema predmetima koji su Vam nekad bili dragi.) U Japanu su najčešće teme ovakvih izložbi promena godišnjih doba, neka svetkovina ili počast nekom dragom gostu. Ovaj minimalistički pristup u prvi plan izbacuje kvalitet izloženih predmeta i veštinu majstora koji su ih izradili, kao i osobe koja ih je aranžirala.
Nasuprot tome, na Zapadu se obično izlažu svi ukrasni predmeti "na gomili" (verovatno jer se plašimo da će nam naići u posetu neko ko nam je poklonio neki od tih predmeta, i da će se uvrediti ako isti nije u centru pažnje). Zapadnjaci najčešće ravnotežu postižu dodavanjem novih predmeta, dok bi istočnjak harmoniju stvarao uklanjanjem suvišnog. Za njih je manje jednako harmoničnije, red je savršenstvo, svaka stvar ima svoje mesto, kao što i svako mesto ima sebi odgovarajuće stvari.

Nameštaj:

Nameštaj u ovakvim domovima je skoro uvek minimalistički i multifunkcionalan. Na primer, dvosedi i trosedi se koriste i za sedenje i za spavanje, poslužavnici se koriste i kao podmetači za obedovanje. Da bi Vam dali ideju kako da svoj dom malo približite ovim idealima, pročitajte sledeći pasus o kombinovanju istočnjačkih umetničkih detalja u naše domove uređene po zapadnim merilima.

Antikviteti i Reprodukcije:

Evo nekoliko klasičnih istočnjačkih predmeta koji se relativno lako mogu naći u specijalizovanim radnjama, a pomoću kojih se može osvežiti skoro svaki zapadnjački uređen prostor:

Hibači: Hibači je mali stoni kamin (roštilj) na kome su se u Japanu nekad podgrevali čaj, supa ili sake. Ovi predmeti koji se tradicionalno ukrašavaju veštim gravurama ili oslikavanjem su bili i ostali mesto okupljanja čitave porodice. Originalni hibačiji su stajali u drvenim kutijama koje su služile da u njih upada pepeo. Ove kuttije su često pravljene i od keramike, ratana ili metala. Veliki hibačiji se mogu koristiti kao izložbeno mesto za sitnije predmete, ili čak kao osnova za stakleni stočić. Manji se danas mogu koristiti za hlađenje šampanjca ili vina, ili kao vazna za sveže cveće ili podloga za ikebanu.


Kimono: Kimono je za japanskog umetnika isto što i slikarsko platno za umetnika sa Zapada. Posebno su efektna svečana kimona za venčanja i druge religiozne obrede. Ona se mogu izložiti bilo gde, a najčešće se kače na zid poput slike, ili na dekorativne čiviluke.

Obi: Obi je široko jastuče koje se nosi preko kimona. Obi se može postaviti kao dekorativni stolnjak, ili se nekoliko njih mogu okačiti iza kreveta, kao efektan naslon za glavu.

Tenigui: Ovo su četvrtasti komadi platna, nalik našoj marami ili ešarpi, koji se mogu koristiti kao podmetači za ručavanje ili prekrivači za manje komade nameštaja.

Keyaki: Ovo je vrsta atraktivno dekorisanih panela, nekadašnjih pregrada ili vrata, koji se danas mogu iskoristiti kao ploča za radni sto ili stočić za kafu.

Šolje za sake se, zavisno od veličine, mogu iskorisiti kao saksije, osnove za lampe, ili vaznice.

Japanski dekorativni čiviluci se danas mogu koristiti kao držači za peškire.

Od japanskog zmaja se mogu napraviti čarobne zavese za tuširanje, ili dekoracije za zidove i tavanicu dečije sobe. Od manjih zmajeva se mogu napraviti svileni jastučići za dnevnu sobu.