Život u zajednici..

Ja verujem da svaka zajednica zahteva i samostalan početak. Bez obzira na to koliko roditelji kulturni, fini, dobronamerni bili, uvek će se desiti bar neka situacija u kojoj će se oni umesati, doneti neki svoj sud i stati na jednu ili drugu stranu.

Mladi ljudi kada započinju zajednicki život, oni to i rade, zapocinju žajednicki život, a ne život sa nečijom mamom, tatom i ostalom rodbinom. Ko se tu, onda, nije mrdnuo od mamine suknje i krenuo da zivi život sa svojom/im suprugom?

Kakvo je vaše misljenje o tome?