Rečnik imena i pojmova vezanih za Hrišćanstvo

Biblijska kritika- to je kritika teksta Sv. knjiga Starog i Novog zaveta. B. k. je
usmerena na istraživanje njihove originalnosti, utvrñivanje njihovog pravilnog čitanja i objašnjavanja njihovog sadržaja. Sv. knjige Starog zaveta bile su poznate hrišćanima u grčkom prevodu 70 tumača, a knjige Novog zaveta u mnogim rukopisima, pri čemu se kod prvih nalazilo mnogo ispravki i dopuna, a kod drugih su priključene bile nekanonske knjige i odlomci iz njih. Već se u vreme apostola pojavljuju različita iskrivljavanja Sv. knjiga, te stoga nije ni čudo što se i u početku zahtevalo odvajanje istinitog sadržaja Sv. knjiga od različitih dodataka. Znaci za odreñivanje originalnosti Sv. knjiga bili su: istorijski (tj. da li je nešto bilo u predanju apostolskom), zatim dogmatsko predanje, a takoñe stil i jezik. Origen je prvi vršio ispravak Sv. knjiga. On je knjige Starog zaveta poredio sa originalima na jevrejskom jeziku, ispravljao je greške u grčkim prevodima. Njegov rad su nastavli prezviteri Pamfil Kesarijski i Lukijan Antiohijski. Istraživanje sadržaja biblijskih knjiga zasniva se na njihovoj sličnosti sa grčkim, jevrejskim i dr. originalima. Ovim radom proslavili su se: Kliment, Dionisije, Kiril Aleksandrijski, Ipolit Rimski, Jefrem Sirin, Jevsevije Kesarijski, Teodorit Mopsuetski, Jovan Zlatoust, a na Zapadu blaž. Jeronim i Avgustin. Poznato je Avgustinovo delo: “De doctrina christiana“. Od kasnijih kritičara na Zapadu istakli su se: Lavrentije Vala (umro 1465. god.), Pagnic, Sikst Sijenski (1593. god.). Negativnu kritiku daju: Zemler (1791. god.),
[b>Brokat- tkanina od svilene osnove, sa potkom od srebrnih i zlatnih niti, veoma

složenih i raznovrsnih crteža, često na somotskoj osnovi. Upotrebljava se kao odeća. U Rusiji pre Petra I B. se nazivao zarbaf, izorbaf (persijski) i upotrebljavao se za svečanu odeću svetovnih lica. U Rusiji ima 16 fabrika B.

Crkveni krug- onaj red u vremenu po kome se u toku godine vrši bogosluženje u
čast sv. i crkvenih dogañaja. Za svaki dan, po mesecima, ukazuju se odreñene
molitve i crkvene pesme.

Davido-Garedžijski muški manastir, I klase. Osnovan je u VI veku. Nalazi se u

Tiflijskoj guberniji, u Garedžijskim planinama, izmeñu reka Kure i Jore. Dva puta je rušen, a monasi pobijeni: 1616 -1617. od strane Persijanaca , a 1851-1857. od Lezgina. Manastir ima tri crkve. U njegovom posedu je oko 5.000 hektara zemlje. NJime upravlja vikarni episkop gorijski.

David - (na jevrejskom “vozljubljeni”) drugi jevrejski car, koji je vladao od 1055. do
1015. god. pre Hr. Bio je osmi sin imućnog vitlejemskog žitelja Jeseja. Prorok
Samuilo ga je miropomazao za cara i to se sačuvalo kao tajna. Zatim ga je pozvao Saul da ga zabavlja sviranjem na harfi. Pobedivši diva Golijata David je stekao poverenje naroda. Saul je počeo uporno da ga prati i David se spasao bekstvom. Posle Saulove smrti David je postao car i naselio se u Hevronu. Posle sedam godina osvojio je od Jevuseja grad Jerusalim i tu preneo svoju rezidenciju i Kovčeg zaveta. David je sredio i učvrstio unutrašnje upravljanje zemljom. Uspostavio je sud, a svojim pobedonosnim ratovima proširio je Izrailjsko carstvo. Poslednjih godina svoga carovanja navukao je gnev Božiji zbog grehova i slabosti svojih. Pred kraj života posvetio se pripremnim radovima za izgradnju Hrama. Sakupivši veliko bogatstvo u novcu i materijalu pozvao je vešte majstore sa svih strana. Izgradnju Hrama prepustio je svome sinu caru Solomonu, proglasivši ga naslednikom prestola. David je sahranjen u Jerusalimu. U njegovom liku duh jevrejskog naroda našao je svoj svestrani i najviši izraz. Ostao je u sećanju kao pastir, ratnik, psalmopevac, mudrac, vladar, prorok i car, objedinivši u sebi najbolje osobine svog izabranog i voljenog naroda.

David - razbojnik, živeo je u Egiptu u IV veku. Zamonašio se, okajavši svoje grehe,
a još za života dobio je od Boga dar čudotvorca. Uspomena na njega je 6.
septembra.

David i Konstantin - arijevski kneževi, koje je zarobio arapski kalifa Murvan, koji jehteo da ih prevede, a sa njima i ceo kavkaski i gruzijski narod u muslimansku veru. Mučki su ubijeni 730. god. i bačeni u reku Rion. NJihova tela su bila izneta na obalu i hrišćani su ih sakrili u pećinu gde su ostala netruležna do cara Bagrata Velikog. Na tom mestu on je izgradio crkvu i nazvao je Mocameti (crkva mučenika). Izgradio je i manastir nedaleko od grada Kutaisa, gde i do sada počivaju netruležne mošti Davida i Kostantina . Uspomena na njega je 26. januara.

David - Obnovitelj, blagoverni car Gruzije. Brinuo se o učvršćivanju i obnavljanju
Gruzijskog carstva, koje su uništili Turci, Persijanci i Arabljani. Da bi poboljšao vršenje svešteničkih dužnosti sazvao je sabor, koji je prihvatio mere za ispravljanje kanona i saborskih odluka. Gradio je i obnavljao hramove, manastire i škole za narod. Vodio je asketski život,čitao je bogoslovske knjige. Za sveti život Bog ga je proslavio mnogim čudesima. Umro je 1125. god. 24. januara, a njegove mošti nalaze se u sabornoj crkvi Gajenatskog manastira, koji je on i osnovao. Slavi se kao svetac 26. januara.

David i Taričan - braća mučenici. Mučki ih je ubio stric neznabožac, koji je želeo da
ih vrati u neznabožačku veru. Uspomena na njega je 18. maja.

David - prepodobni. Osnovao je Davido-Garedžijski manastir u Gruziji. Živeo je
monaškim životom. Od Boga je dobio dar čudotvorca. Uspomena na njega je 7.
maja.

David - Jermenin. Sirijski hrišćanin koga su Jermeni nazvali filosofom.

Obrazovanje je dobio u Atini. Poznat je po svojim bogoslovskim i filosofskim delima na jermenskom i grčkom jeziku. Najpoznatije njegovo delo je “Odreñivanje nastanka svih stvari“

Daviktvelikomučenik (latin. Adavkt - uvećan), zbog toga što je odbio da da svoju
kćerku Kalisteniju za imperatora Maksimijana, progran je u Melitinu i posečen
mačem izmeñu 305. i 313. godine. Uspomena na njega je 4. oktobra.
Dagajev, N. K. magistar teologije. Visoko obrazovanje stekao je na

Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji, 1899. god. odbranio je i magistarsku disertaciju na temu “Istorija starozavetnih kanona”. Bio je profesor crkvene istorije u Vladimirskoj bogosloviji, a 1900. god. je postavljen za profesora Svetog pisma u Riškoj bogosloviji. Napisao je: “Pitanje velike sinagoge i njen odnos prema istoriji starozavetnih kanona”, “Talmudska hronologija i njen odnos prema istoriji starozavetnih kanona“, “Nova knjiga za običan narod“ i druge.

Dagon - filistejsko božanstvo u obliku morske ribe sa čovečijim licem i rukama,
slično asirskom bogu-ribi Odaku. Dagonu su bili posvećeni paganski hramovi u
Azotu i Gazi.

Dadasveta mučenica, nastradala je zbog ispovedanja hrišćanske vere za vreme
cara Sapora polovinom IV veka. Uspomena na nju je 29. septembra.

Dakosta Isak - holandski pesnik i teolog, rodio se 1798. god. Poreklom Jevrejin,

kad je 1821. god. primio hrišćanstvo postao je energičan i uticajan apologeta hrišćanstva. NJegova dela takve sadržine su: “Četiri svedoka”, usmereno protiv
[b>Dalila - lepa Filistejka, koja je otkrila tajnu Samsonove snage i predala ga u ruke
Filistejcima.

Dalmatika- odeća pri bogosluženju kod ñakona i biskupa u rimokatoličkoj crkvi.

Dalmacija - oblast Austro-Ugarske, nalazi se na obali Jadranskog mora.

Hrišćanstvo je prodrlo ovde još u vreme apostola: ap. Pavle poslao je Tita sa ostrva Krita da širi hrišćanstvo u Dalmaciji. Prvi njen ep. bio je Domnije. Prema religiji stanovništvo Dalmacije deli se na katolike i pravoslavne. Katolika ima do 500 hiljada, podeljenih na šest dijecezija. Pravoslavni se dele na dve eparhije: Zadarsku i Kotorsku. U prvoj ima 76.886 duša, a u drugoj 28.722 duša. Godine 1873. obe eparhije pripojene su Karlovačkoj mitropoliji. Narodno obrazovanje je skupo i zato se pri svakoj crkvi nalazi škola, u Zadru je bogoslovija. Od 1862. god. u Zadru postoji naučno društvo - “Dalmatinska matica“, koja pomaže razvoju slovenske samosvesti i narodnog obrazovanja.

Dalmatovski Uspenskimuški manastir, opštežiće, trećeg reda. Nalazi se u
provincijskom gradu Dalmatovu u Permskoj guberniji. Godine 1651. manastir su
spalili Kalmici, a bratstvo je pobijeno. Više puta su ga razarali Baškiri. Ima tri crkve.


Dalmatska ikona Bogorodice. Od 1644. god. nalazi se u Permskoj guberniji,
[adrinskom srezu u Dalmatovom manastiru. Mnogo puta je spasla manastir od
neprijateljskih najezda. Slavi se 15. februara.

Dalmat prepodobni. U mladosti je bio ratnik, a zatim se zamonašio u manastiruIsakija, u predgrañu Konstantinopolja. Posle smrti igumana došao je na njegovo mesto i ostao je stalno u manastiru 48 godina. Nešto pre svoje smrti, 440. god., prep. Dalmat izašao je iz manastira i krenuo zajedno s drugim monasima prema caru. Cara je nagovarao da preñe na stranu crkvenih otaca koji su na III Vaseljenskom saboru osudili jeres Nestrija. Uspomena na njega je 3. avgusta.

Damar - prva hrišćanka u Atini, žena Dionisija Areopagita. Grčka crkva je slavi 4.
oktobra.

Damas - ime dvojice rimskih papa. Damas I rodio se oko 305. godine u Rimu u
porodici rimskog sveštenika. Počeo je sa službom u Rimu, a posle smrti biskupa Liberija bio je izabran za njegovog zamenika. Svoju aktivnost usmerio je ka sreñivanju crkvenih dela: borio se protiv arijevstva, protiv antiohijskog raskola i apolinarijeve i makedonijeve jeresi. Po njegovom nalogu i pod njegovim rukovodstvom bio je pregledan tekst prevoda starolatinske Biblije. Izgradio je dve bazilike u Rimu, pronašao je mesta sa ostacima Hrišćana u katakombama, ukrašavao ih je mermernim pločama i natpisima. NJegova delatnost smatra se blagotvornom za Rim. Rimska crkva ga slavi 11. decembra.
Damask- grad, nalazi se u podnožju Antilivanskih brda, na 200 vrsta od Jerusalimai 75 vrsta od Sredozemnog mora. Najstariji grad na svetu nazvan je okom pustinje, a muslimani ga smatraju rajem na zemlji. Damask je osnovao Uz, sin Arama i bio je poznat u vreme patrijaraha. Damask je osvojio David. Grad je pretrpeo mnoge promene dok nije, najzad, 63. god. pre Hr. postao Rimska provincija. Na putu za Damask došlo je do obraćanja u hrišćanstvo ap. Pavla. Za vreme Isusa Hrista u Damasku je bilo nekoliko jevrejskih sinagoga, a u vreme Vizantijske imperije on je bio prebivalište hrišćanskih episkopa. Godine 634. Damask prelazi u ruke muslimana - sve do krstaških ratova, a od 1516. god. postaje turska provincija. Damask se smatra leglom muslimanskog fanatizma.

Damaskinskaikona Bogorodice. Oslikao ju je, po predanju, prep. Jovan Damaskin

u VIII veku. Sada sigurno postoji, ali nije poznato mesto gde se ona nalazi. Pretpostavlja se, da to mora biti ona Damaska, koja se nalazi u Getsimanskom manastiru. Slavi se 4. decembra.

Damaskin Jovan, (vid. Jovan Damaskin).


Damaskin,Semjonov - Rudnjev, ep. nižnjegorodski, savremenik Jekaterine II.

Pripadao je jerarsima - Velikorusima, koji su tek tada počeli da potiskuju Maloruse. Rodio se 1737. god. u porodici seoskog sveštenika tadašnje Moskovske eparhije. Učio je najpre u Krutickoj bogosloviji, odatle je preveden u Moskovsku Slavensko- grčko-latinsku akademiju. Po završetku Akademije 1761. god. predavao je u Krutickoj bogosloviji retoriku, poetiku i grčki jezik do 1765. god., kada je bio poslat na usavršavanje u inostranstvo, kao inspektor 4 studenta. Damaskin je proveo veoma korisno vreme u inostranstvu, izučivši mnogo teoloških i svetovnih nauka. Po povratku u Rusiju 1773. god. Damaskin je dobio zvanje profesora slovenskih nauka

i crkvene istorije. Godine 1774. došao je u Moskvu, gde je živeo najpre u Zaikonospaskom manastiru, ali uskoro je stupio u profesorsko udruženje. Godine 1782. postavljen je za ep. sevskog, vikara Moskovske eparhije, a 1783. god. postavljen je na samostalnu katedru u Nižnjem Novgorodu, gde je ostao do 1794. god., kada je otišao u penziju, a posle godinu dana (1795. god.) je umro i sahranjen je u Pokrovskom manastiru. Njegova aktivnost je raznovrsna. Glavni njegov rad je prevod Nestorovog letopisa na nemački jezik, rada bitnog za nemačku nauku, koja gotovo da nije ni znala za ruskog letopisca.

NASTAVIĆE SE...