Biblijska prorocanstva, Mitovi legende ili istorijske cinjenice?

Bibliji postoji mnoštvo proročanstava. Neka proroštva govore o Isusu Kristu davno pre njegovog rođenja.Veliki broj proriče propast sveta.Postoji proročanstva vezana uz Izrael.
Koliko su vam poznata Biblijska proročanstva i kakvo je vaše mišljenje o njima i zašto?

Tir

Moć ovoga grada rasla je pune dve hiljade godina, dok nije zagospodario svim morima sveta.
Ono što je Vavilon bio na kopnu, to je Tir bio na moru. Postao je središte svetske trgovine. Upoređenja radi, lučki grad Kartaga, koji se takmičio čak sa Rimom, bio je samo kolonija grada Tira. Brodovi raznih zastava bacali su sidra u njegovom pristaništu, a mnoštvo trgovaca sklapalo je velike poslove na njegovim trgovima. I baš u vreme kada se Tir nalazio na vrhuncu moći i slave, kad je izgledalo da će takav ostati zauvek, javio se prorok Jezekilj, 519. Godine pre Hrista, sa ovakvim proročanstvom:
"I obaliću zidove tirske i kule u njemu raskopati, i omešću prah njegov i pretvoriću ga u go kamen... jer ja govorih, veli Gospod... I kamenje tvoje i drva tvoja i prah tvoj baciću u vodu!... I učiniću od tebe go kamen, bićeš mesto gde se razastiru mreže, nećeš se više sazidati, jer ja rekoh, govori Cospod."
(Jezekilj 26,4-14).
Uskoro posle izricanja proročanstava došao je car Navuhodonosor i opkolio grad Tir. Posle trinaest
godina opsade zauzeo ga je i do temelja razorio...
Proteklo je dva i po veka, a ruševine su još uvek stajale prkoseći istinitosti proročanstva. Tada je na istok prodrla vojska Aleksandra Velikog i izazvala veliki strah kod istočnih naroda. Aleksandar se spremao da osvoji ponovo sagrađeni grad Tir, smešten na ostrvu. To je bilo 332. godine pre Hrista.
Aleksandar znao je dobro šta mora učiniti, jer grad je od obale bio udaljen nekoliko stotina metara. Sa mora je bio teško osvojiv, pa je naredio da vojnici naprave nasip od ruševina starih zidova, porušenih kuća, kula, starih greda i svega što je ostalo iza Navuhodonosorovog osvajanja. Preko tog nasipa vojska će stići do novog Tira da ga zauzme. Potreba za građom bila je tako velika da su skupili svu prašinu od ruševina kako bi izgradili dobar nasip.

Sve ateiste sam Bog poziva da pobijete verodostojnost Njegovih proročanstava, ali Vam ujedno čini i veliku uslugu ukazujući Vam sam na način kojim ćete to postići. Dokaz u prilog ovoga jeste grad Tir koji stoji pred nama kao jasan poziv upućen svim ateistima: "Nećeš se više sazidati, jer ja Gospod rekoh." (Jezekilj 26,14) Ovde je naveden i razlog zašto se taj grad više ne može sazidati.
Ovaj problem Bog postavlja svakom hvalisavom ateisti: neka ponovo sazida Tir. Ko to učini, pobiće
istinitost Biblije.
Mnogi primeri kazuju nam kako se porušeni gradovi mogu za srazmerno kratko vreme ponovo
sagraditi, često sa samo nekoliko odlučnih ljudi. Jerusalin je sagrađen, iako je bio do temelja
razrušen; Rim, kojeg je Neron zapalio, ponovo je sazidan.



Ovaj grad bio je na zalasku svoje slave i moći dok je Tir još ponosno stajao. Vaše nagađanje u vezi s vremenom u kome je napisano Jezekiljevo proročanstvo potvrđuje naš dokaz, jer Sidon je razorio persijski car Artakserks Ohus 351. godine pre Hrista. Sidon sa svojim stanovnicima stoji još i danas.
Čitajmo reči proroka Jezekilja: "Dođe mi reč spodnja: 'Sine čovečiji, okreni lice k Sidonu, i prorokuj protiv njega. I reci: Ovako govori Gospod: evo me na tebe, Sidone... I poslaću pomor na njega i krv na ulice njegove, i pobijeni će padati usred njega od mača'." (Jezekilj 28,20-23)
Skrećem Vam pažnju na to da se ovde ne proriče kako će grad biti potpuno uništen, nego će biti
samo pogođen strašnim krvoprolićem. Nijedan grad na svetu, osim možda Jerusalima, nije bio toliko
puta razaran i ponovo zidan poput Sidona, a on stoji i dan-danas.
Da je prorok kazao kako će Tir i dalje postojati, a Sidon biti potpuno uništen, onda bi ateisti s pravom mogli da se rugaju Bibliji. Ali, Tir do danas nije ponovo sazidan, dok Sidon još uvek postoji; tačno kao što je Božji prorok objavio. Pošto smo ovo objasnili, preostaje nam da resimo još jedno teško pitanje. Sidon je mogao polako, kao i mnogi drugi stari gradovi, izgubiti svoju važnost i uticaj. Ali, po čemu je Jezekilj unapred znao da će ovaj grad imati tako važnu ulogu u istoriji naroda i da će baš on postati poprište krvavih sukoba prelazeći iz ruke u ruku mnogih osvajača?



To je grad koji je u svoje vreme bio isto tako čuven kao i prethodna dva grada o kojima sam govorio.
"Aškelon će opusteti." (Sofonija 2,4) "Aškelon se neće naseliti." (Zaharija 9,5) Ovaj grad osnovan je 1800 godina pre Hrista i nalazio se na vrhuncu svoje slave nekako baš u Isusovo vreme. Prema tome, ne možete tvrditi da je prorok, pišući ovo proročanstvo, mogao znati kakva sudbina preti ovom gradu.

Enciklopedije Britanika, strana 544,piše sledeće: "Danas vidimo još samo nenaseljenu pustinju
duž morske obale, 18 kilometara severno od Gaze... Velike ruševine, koje se delimično dižu iz peska, svedoče o minuloj slavi tog grada. Taj kraj je inače vrlo plodan. Naročito dobro uspeva vinova
loza, maslina i mnoštvo drugih voćaka."
Prorok je već 2500 godina unapred u duhu gledao ovo što mi danas vidimo u zbilji. I pisac enciklopedije i prorok upotrebljavaju iste reči da bi opisali stanje ovoga grada.

Pretpostavimo da je Aškelon danas grad u kojem život cveta, kao na primer u Sidonu, ili da je
proročanstvo glasilo obrnuto. Kako bi se samo bezbožnici i ateisti otimali o te činjenice da se njima
posluže kao oružjem za pobijanje istinitosti Božje Reči! Ali, pošto se ispunjenje potpuno slaže sa
prorečenim, istorijske činjenice potpuno se poklapaju sa onim što je prorok unapred rekao, onda
proročka reč zaslužuje naše potpuno priznanje.
Proroci su tako tačno unapred prorekli njihovu sudbinu, da se to potpuno slaže s istorijskim činjenicama.



Istoriju o propasti Rimskog carstva nije prvi napisao skeptik Edvard Gibon (Edward Gibbon),
nego ju je prvo napisao i predvideo prorok Danilo, šest vekova pre Hrista. Da bi tačno i u pojedinosti
opisao sve ono što je prorok Danilo prorekao za Rimsko carstvo, istoričaru Gibonu trebalo je šest
debelih tomova.
Ni u čemu drugom se sve škole, osim biblijske, ne slažu tako dobro kao u tome da knjigu proroka
Daniloa nije napisao on, nego neki nepoznati pisac, i to otprilike 168. godine pre Hrista.
Većina skeptika slaže se da je nemoguće dati drugi izvor i temelj ovim proročanstvima osim da su dana proroku kao Božja objava. Ateisti misle da bi Knjiga proroka Danila izgubila značaj i silu kao proročka knjiga kad bi im uspelo dokazati da Danilo nije napisao nijednu reč ove knjige, nego da ju je napisao nepoznati pisac oko 168. godine pre Hrista.
Ono što je važno i glavno, jeste to što se u o vom proročanstvu govori o četiri, a ne o više svetskih carstava, koja počinju Vavilonom, a završavaju se Rimom. Ako je Danilo živeo 600 godina pre Hrista, a ja sam u to čvrsto uveren, onda je on sigurno prorekao postanak i propast tri svetska carstva posle Vavilona.
Naravno, skeptici, koji bi hteli da oduzmu autoritet i čast ovom proroku, očajnički pokušavaju da dokažu kako je Knjiga proroka Danila napisana tek 168 godina pre Hrista, kada je Rim došao do svetske vlasti. Ako bi bilo tačno, na je pisac ove knjige živeo oko 168. Godine pre Hrista, onda je on morao znati da su Vavilon, Medo-Persija, Grčka i Rim smjenjivali jedan drugog dolazeći do svetske prevlasti. Vavilon je pao 538. godine pre Hrista, a srušio ga je persijski car Kir. Godine 331. pre Hrista grčki vladar Aleksandar Veliki porazio je kod Arabele carstvo Miđana i Persijanaca. Pobeda Rimljana kod Pidije, 168. godine pre Hrista, datum je osnivanja rimskog svetskog carstva. Prema tome, od 538. do 168. Godine pre Hrista, dakle u vremenskom razdoblju od 370 godina, svetom su vladala četiri svetska carstva, jedno za drugim. Ako stvar posmatramo s ove tačke gledišta, onda su Danilova proročanstva iz 2. i 7. poglavlja značajna čak i da su pisana 168. godine pre Hrista, a ne 600. godine. Osim činjenice što su za vreme od 400 godina postojala četiri svetska carstva, velika je sloboda koju uzima jedan čovek da predskaže unapred kako u svim budućim vremenima neće biti više nijednog svetskog carstva. Ovakva tvrdnja suprotna je svakom očekivanju i analogiji, i protivrečna je svakom istorijskom iskustvu. Iako govorimo o četiri svetska carstva u razdoblju od 400 godina, ne možemo reći da je bilo dvadeset svetskih carstava u sledećih dvadeset vekova; naprotiv, nije bilo nijedno. Ko može ovo objasniti? Prorok Danilo je to sigurno znao kad je tako nešto prorekao. U svim sledećim vekovima pokazalo se da je ovo tačno. Da su mudraci onoga doba pokušali resiti tajnu budućnosti na osnovu iskustva iz prošlosti, onda bi odgovor bio da se za
sledećih dvadeset vekova treba ponoviti istorija prošla četiri veka, jer se obično kaže kako se istorija
ponavlja. Medo-Persija je pobedila Vavilon, Grčka Medo-Persiju, Grčku je pobedio Rim. Svaki istorijski istraživač izveo bi zaključak da će i Rim snaći slična sudbina. Da li se to i dogodilo? Svako ko iole poznaje istoriju, zna da je Rim četvrto svetsko carstvo. Međutim, neko je to znao mnogo ranije nego što se Rim popeo do svetske prevlasti: Ja opet pitam: Odakle je to Danilo znao?
Ateisti se čude ovom neobjašnjivom Danilovom proročanstvu, pogotovo ako prihvatimo istinu da je ono napisano za vreme svetske prevlasti Vavilona. Oni misle da je njihova poteškoća rešena ako kažu kako je proročanstvo napisano u vreme osnivanja Rimskog carstva. Ali time problem nije rešen, nego, nasuprot, on postaje još više složen. U svari, glavno pitanje uopšte nije ko je i kada napisao ovu knjigu; najvažnije je ko je njen izvor i temelj.

Dakle da li je Biblija knjiga puna mitova il istorijskih činjenica?