Badnje veče i Božić (DOWNLOAD)

Badnji dan proslavlja se dan uoči Božića i neizostavni je deo božićnih običaja. Naziv je dobio po sečenoj grani hrasta - badnjaku, svetom drvetu Slovena, koji se na Badnji dan seče i obredno pali.

Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer ovaj važni dan sledi odmah nakon zimske kratkodnevice.


Preuzmite ovde dodatak BOZIC DANAS u PDF-u!


Obredno sečenje badnjaka
Mladi hrast se spaljivanjem daje ognju u čast novoj godini, a obilje varnica koje lete u nebo simbolišu bogatstvo roda i prinosa. Običaj sečenja badnjaka vezuje se za drvo koje je vitlejemski pastir Josif odneo u hladnu pećinu da zagreje tek rođenog Hrista i njegovu majku. Prema srpskim običajima, kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.

Posipanje žita i slame
Posipanje žitom na Badnji dan i Božić simbolično je sećanje na žito koje je Majka Božja bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu iz Hristovih jasli. Kađenje doma simboliše darove - smirnu i tamjan koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta. Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, pomole se Bogu i čestitaju jedni drugima Badnje veče i sedaju za trpezu.
Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove „Ja sam hleb živi“, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile, a med sladosti večnog života bod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlja svetlost Božju i simboliše Isusove reči „Ja sam svetlost svetu“.
Važan smisao Badnje večeri je okupljanje sve dece za posnom trpezom. Za večeru se priprema neparan broj posnih jela, što ima veze sa kultom predaka. Jelo protiče u miru i tišini, a ako je neko u svađi, na Badnji dan običaj je da se obavezno pomire.

Jelovnik za badnju trpezu
Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo se nikada ne menja. Domaćica treba da mesi badnjački kolač bez kvasca, koja se za vreme večeri lomi, umesto da se seče. Od jela, na stolu pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kiseo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac). Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku. Badnjačka pogača i riba simbolišu samog Isusa. So je sila božanska, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od truleži.
Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je na Golgoti dao otkup Bogu za ljudske grehe, dok med simboliše sladost večnog života.
Pored ovoga, na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.
Pred ovakvom badnjačkom večerom domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu Gospodnju, razlomi kolač i porodicu ponudi večerom, pri čemu se uz čaše vina dižu zdravice.

Badnja trpeza
Badnja večera je poslednji posni obrok pred božićne praznike. Iako posna, badnja večera je, prema našim običajima, uvek bogata. Uz ribu, drugo glavno jelo je posan pasulj prebranac, a večera se završava suvim voćem, kompotima, posnim pitama i kolačima.

Poštovanje badnjaka
Badnjak ima posebno mesto u srpskoj kulturi, a pre sečenja se drvetu poželi „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se zatim posipa žitom i daruje mu se kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se uvek zaseca sa istočne strane jer ono treba da padne na istok. Granu bi trebalo odseći iz prvog udarca, a najviše tri, da se „ne muči drvo“. Ako badnjak ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

Ukusne pastrmke sa bademovim listićima
Sastojci:
- 3 pastrmke
- 2 veća limuna
- kašika vegete
- 150 g oljuštenih badema
- 150 g margarina
- 2 kašike ulja
- kašika brašna
- malo peršuna
Očišćene pastrmke prelijte sokom od limuna i ostavite da odstoje dvadesetak minuta. Stavite ih u sud za pečenje, pa pospite vegetom, prelite uljem i odozgo poređajte margarin isečen na kriške. Rernu zagrejte na 220 stepeni i ispecite ribu. Za to vreme iseckajte badem na listiće, stavite ih na malo zagrejanog margarina, dodajte brašno i sve propržite. Sokom od drugog limuna i dve kašike vode prelijte pečenu ribu. Kada je postavite na oval, ukrasite je peršunom i kolutovima limuna.