Nemačka i SAD razvijaju špijunski satelit

od Tornado 2011-01-04, 05:45

Prema tom projektu nazvanom HiROS (skraćenica za Optički satelitski sistem visoke rezolucije), biće napravljeni sateliti visoke rezolucije koji mogu da razaznaju predmete od 50 centimetara i da šalju njihove snimke na Zemlju mnogo brže nego sadašnji sateliti i koji mogu infracrvenim zracima da snimaju i noćne fotografije.

Zvanično, ovi sateliti su namenjeni civilnoj zaštiti životne sredine, a 70 odsto kapaciteta satelita biće prodato privatnim licima i program će u stvari biti "pod potpunom kontrolom" nemačke tajne službe (BND) i nemačke svemirske agencije (DLR).

Prema navodima depeša iz ambasade SAD u Berlinu koje objavljuje list Aftenposten, iz perioda od februara 2009. do februara 2010. godine, neke zemlje, pre svega Francuska, pokušale su svim sredstivma da miniraju ovaj projekt.

Ali, to francusko protivljenje projektu odbacili su nemački zvaničnici, proizilazi iz depeša do kojih je došao Vikiliks. Jedan zvaničnik DLR-a Andreas Ekart je rekao, prema depešama, da nije predviđena nikakva saradnja sa Francuskom ili nekom drugom zemljom EU za taj projekt.

DLR poriče špijunsku namenu satelita

Prema navodima koje je objavio list, sateliti treba da počnu da rade 2012-2013. godine.

Portparol DLR-a demantovao je da je HiROS program za špijunske satelite i rekao da se radi na tome da se prenose podaci za potrebu javnih službi, kao na primer u kriznim situacijama kao što su prirodne katastrofe.

"HiROS nije ni špijunski sateliti ni tajni projekt", rekao je portparol DLR-a u odgovoru elektronskom poštom za agenciju Frans pres.

Zvanično Francuska i Nemačka rade na zajedničkom programu svemirskog snimanja, zajedno sa Belgijom, Španijom, Grčkom i Italijom. Francuska i nemačka vlada odbile su da komentarišu ove navode, kao i ambasada SAD u Oslu.

Norveški list Aftenposten je došao u decembru 2010. godine do svih 250.000 diplomatskih depeša koje je pribavio Vikiliks, a da pri tom nije postigao sporazum sa Vikiliksom o njihovom objavljivanju kao što je to učinilo pet velikih svetskih listova (Njujork tajms, Gardijan, Mond, El Pais i Špigel).