Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae)
Strana 1 od 1
Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae)
Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae) je kosmopolitska biljna familija, koju čini oko 730 rodova sa 19500 vrsta. Biljke ove familije najčešće zovemo mahunarkama (zbog karakterističnog ploda mahune) ili leptirnjačama (zbog izgleda cveta). U ovu familiju spada veliki broj ekonomski važnih biljaka - pasulj, grašak, soja, bob, kikiriki, sočivo, bagrem, rogač; kao i pojedine ukrasne - akacija, mimoza, albicija... Fabaceae su zeljaste ili drvenaste, jednogodišnje ili višegodišnje biljke, često sa složenim listovima, pojedinačnim cvetovima ili cvastima.
Morfologija cveta se razlikuje među tradicionalno prihvaćenim potfamilijama. Kod većine biljaka ove familije (i skoro svih iz potfamilije Faboideae) cvet poseduje 5 čašičnih i 5 kruničnih listića. Najizraženiji deo cveta kod Mimosoideae su prašnici (npr. cvetovi akacija i albicije), kod nekih Caesalpinioideae se sreću pravilni aktinomorfni cvetovi, kod ostalih i kod Faboideae cvetovi imaju posebnu zigomorfnu građu. Kod njih, jedan slobodni krunični listić (zastavica) je veći i širi od ostalih i natkriljuje ih čineći gornji deo cveta. Dva bočna (srednja) većinom imaju dugačak nokatac i nazivaju se „krila", dok su dva donja krunična listića u vršnom delu srasli u čunić, u kome se nalaze prašnici i tučak (videti na priloženom crtežu i slikama). Kod nekih vrsta (npr. Amorpha sp.) cvetu nedostaju krila i čunić. U tipičnom cvetu potfamilije Faboideae postoji 10 prašnika, koji su različito srasli (najčešće su srasli svi - monadelfija, ili je jedan gornji prašnik slobodan - diadelfija), ili su, veoma retko, slobodni (kao kod roda Sophora). Dešava se da se u cvetu nađe 9 prašnika usled zakržljavanja slobodnog prašnika, ili samo 5.
izvor
Morfologija cveta se razlikuje među tradicionalno prihvaćenim potfamilijama. Kod većine biljaka ove familije (i skoro svih iz potfamilije Faboideae) cvet poseduje 5 čašičnih i 5 kruničnih listića. Najizraženiji deo cveta kod Mimosoideae su prašnici (npr. cvetovi akacija i albicije), kod nekih Caesalpinioideae se sreću pravilni aktinomorfni cvetovi, kod ostalih i kod Faboideae cvetovi imaju posebnu zigomorfnu građu. Kod njih, jedan slobodni krunični listić (zastavica) je veći i širi od ostalih i natkriljuje ih čineći gornji deo cveta. Dva bočna (srednja) većinom imaju dugačak nokatac i nazivaju se „krila", dok su dva donja krunična listića u vršnom delu srasli u čunić, u kome se nalaze prašnici i tučak (videti na priloženom crtežu i slikama). Kod nekih vrsta (npr. Amorpha sp.) cvetu nedostaju krila i čunić. U tipičnom cvetu potfamilije Faboideae postoji 10 prašnika, koji su različito srasli (najčešće su srasli svi - monadelfija, ili je jedan gornji prašnik slobodan - diadelfija), ili su, veoma retko, slobodni (kao kod roda Sophora). Dešava se da se u cvetu nađe 9 prašnika usled zakržljavanja slobodnog prašnika, ili samo 5.
izvor
Re: Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae)
Grašak (lat. Pisum sativum)
je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki, a kao povrtlarska kultura pripada zrnastim mahunarkama.
Stablo je zeljasto, jednogodišnje, može i da se grana, ali i da bude negranato. Stablo je takođe i golo i uglasto. S obzirom da nema dovoljno mehaničkih elemenata, poleglo je ili se povija.
Listovi su perasto složeni, sa 1-3 para listića, a na vrhu se završavaju rašljikom.
Cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti, dvopolni su i zigomorfni. Leptirastog su izgleda sa zvonastom čašicom koja ima jajasto lancetaste zupce gde su gornji kraći od donjih. Krunicu čine zastavica, krilce i čunić. Zastavica je crvenkasta, ljubičasta ili bela sa tamnim nervima, široka je i obrnuto srcasta. Krila su tamnocrvena ili bela, a čunić roze boje ili je bledozelen. Od deset prašnika, devet ih je sraslo, a jedan je slobodan. Plodnik je skoro sedeći i sadrži više semenih zametaka.
Plod je mahuna, uglavnom prava i na krajevima zašiljena, 4-11 cm dugačka.
Re: Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae)
Kikiriki (lat. Arachis hypogaea) je vrsta biljaka iz porodice mahunarki (Fabaceae) a potiče iz Južne Amerike, Meksika i Srednje Amerike. To je jednogodišnja biljka koja naraste od 30 do 50 cm. Ima žute cvetove. Plodovi se razvijaju ispod zemlje, u čašicama u kojima bude 1-4 semena. U ljudskoj upotrebi nalazi se seme, kao hrana, dodatak kolačima, za proizvodnju kikiriki putera i sl.
Re: Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae)
Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo koja pripada rodu Robinia. Poreklom je iz jugoistočnog dela SAD, ali je areal ove vrste proširen na Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. U nekim područjima se smatra invazivnom vrstom.
Koren je dobro razvijen.
Stablo može da naraste do 25 m, a debljina mu može biti do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Izdanci su dugi i šiboliki, crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih trouglastih trnova, koji su krupni, jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljci koji su na taj način skriveni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika. Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika.
Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, dugih 2-6 cm i 1-3 cm širokih na 1-4 mm dugim peteljčicama. Sam list je dug 10-30 cm. Bagrem spada u uskolisne biljke.
Cvetovi u grupama od 15 do 20 formiraju viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm. Lepo mirišu i medonosni su. Cveta od aprila (ukoliko je toplije vreme) do maja ili juna.
Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe boje, preko 10 cm duga i skoro 2 cm široka. Drška ploda je kratka. U mahuni se nalazi 4—10 semena. Seme je bubrežastog oblika, dugo 2-3 mm, tamnosmeđe i može imati pege, sa tvrdom semenjačom koju klica teško probija.
Re: Familija bobova (Fabaceae ili Leguminosae)
Mimoza (Acacia dealbata) je naziv vrste biljaka iz roda akacija (Acacia), poreklom iz Australije. Pored Australije, raste i u predelima sa toplom klimom, najviše u Mediteranu i Kaliforniji.
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu