Verujte instinktu o svom detetu

"Novopečenim" mamama često se savetuje da veruju sopstvenom instinktu kad se o njihovom detetu radi, i taj savet je ispravan. Samo, kada ste sasvim novi u roditeljstvu, može da ne bude nimalo lako poslušati ga - ne znate dovoljno, a želite da sve uradite kako treba.
Ako ste novi kao roditelj, sve u vezi s bebama i decom vam je novo, pa je nekad teško da slušate sopstveni osećaj - u strahu ste da nešto ne pogrešite, da nešto "teško ne zabrljate". Zbog tog straha, nemali broj novih roditelja će se za svaki problem okrenuti ekspertu, i učiniti onako kako stručnjak kaže, čak i ako im se čini da bi za njihovog mališana nešto drugo bilo bolje. Ipak, ne zaboravite da s vašim detetom najviše vremena provodite vi, i da ga najbolje poznajete vi, pa je sasvim moguće da ćete bolje znati šta mu je potrebno od nekog ko ga praktično i ne zna, ma koliko u principu bio stručan kad se o deci uopšteno radi. A vrlo je verovatno i da ćete vi bolje znati šta je potrebno vašem detetu nego vaša majka; jeste da vas je ona podigla i da u principu zna dosta o podizanju dece, ali, opet, vi sa svojom bebom provodite više vremena nego ona (valjda!), i bolje ste upoznate sa specifičnim potrebama baš tog bepčeta. I ne samo to: potrebno je da kao majka steknete samopouzdanje, tako je bolje i za vas i za bebu, a to je teško postići ako uvek radite onako kako vam drugi kažu da uradite.
Naravno, treba saslušati savete, i treba potražiti i tuđe mišljenje onda kada ni sami niste sigurni, ali bi u donošenju odluke trebalo dobrim delom se osloniti na ono što osećate da je ispravno i da je najbolje za vašu bebu. I ne treba preterati s traženjem saveta sa strane. Na šta mislimo? Na čitanje svega što se odnosi na decu, svakog članka, svake knjige, gledanja svake emisije o deci, slušanja svega što bilo ko ima da kaže. U takvoj situaciji će neke od informacija i saveta koje dobijete sigurno biti u suprotnosti s nekim drugim, a zbog same količine podataka činiće vam se da će vam glava "pući" i nećete imati ni najblažu predstavu šta bi od svega toga stvarno trebalo da uradite.
Zar se ne može desiti da, prateći svoj osećaj, pogrešite? Naravno da može, i povremeno će se i to dešavati - i videćete da ta greška nije bila katastrofalna, nije vam upropastila dete, i pokušaćete nešto drugo. Učićete, zajedno sa svojom bebicom, šta je za nju dobro, a šta nije, i na taj način se još više zbližiti - i postati još bolja mama.

izvor

joj kad se sjetim početka...kad smo došli iz rodilišta kući...pa slušaš svaki udah i izdah djetetov....kasnije se to nekako sve sredi...budiila sam se i prije nego je zaplakao da je gladan...

naučiš razlikovat plač...drugačije plače kad je gladan kad mu treba promjenit pelenu ili kad bi se samo nosio na rukama...
ma mislim da to svaka mama brzo skuži i da je to nešto sasvim normalno i prirodno...