Da li je sprečen bankrot Srbije?

Beograd -- “Štedimo koliko možemo, trošimo koliko moramo", princip je kojim država pravda to što će tekuću godinu završiti sa oko 120 milijardi dinara minusa.



Ti podaci definitivno ukazuju da u budžetu ima skrivenih i potpuno nepotrebnih rashoda, koje još niko ne kontroliše.

Uoči završetka maratonskih razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom o budžetu za sledeću godinu, država je rebalansom ovogodišnjeg proračuna, minus povećala za 13 milijardi dinara.

Kako je taj novac već potrošen, vlada se nedavno odlučila za nove metode, usvajanjem posebnog zakona o zaduživanju kod komercijalnih banaka sa deviznom klauzulom.

Te događaje propratile su tvrdnje predsednika Borisa Tadića, da je Srbija zahvaljujući vladinim antikriznim merama, izbegla bankrot. Upravo u tom trenutku u javnosti su ponovo aktuelne priče o rekonstrukciji vlade, ali i platama državnih funkcionera.

Da li je i koliko Srbija blizu bankrota?

Prema rečima ekonomiste Đorđa Đukića, vlada je rebalansom otvorila pitanje da li će MMF-u, sa kojim pregovara o budžetu za 2010. moći da objasni kako će sledeće godine smanjiti deficit.

„Kontradiktorne vesti stižu od zvaničnika koje su vrlo zabrinjavajuće. Sama činjenica da predsednik države upotrebljava izraz izbegnuto bankrotstvo mislim da stvara dodatnu nesigurnost kod investitora i ono stvara kontraefekat“, smatra on.

Đukić je istakao da bi trebalo biti jako obazriv i jasno izaći pred javnost: šta je to što je defakto budžetski deficit, odnosno ono što se deklarativno ističe.

„I na kraju krajeva, ono što ostaje kao potuno nejasno: zašto se uopšte država zadužuje kod komercijalnih banaka za 250 miliona evra? Zašto se taj zajam koristi za krpljenje rupa u budžetu, gde je faktički potrošnja nastala?“, kaže on.

Nedavno su se u javnosti pojavile informacije da država za neplaćene komunalne račune duguje više od dva miliona evra, što se pravdalo praznom državnom kasom. Rebalansom je, samo u te svrhe, odobrena svota od 3,1 milijarde dinara.




Suština povećanja minusa u ovogodišnjoj državnoj kasi je, prema tvrdnjama nadležnih, bila pomoć najugroženijima: penzionerima, građanima sa malim platama i socijalnim slučajevima.

Uvek nekako skrajnuti ostaju preduzetnici sa izvoznim potencijalom, koji od države godinama zaredom traže veće subvencije. Đukić je uveren da je razlog za to tekuća predizborna godina.

„Ide se ad hoc i mislim da tu nikakve sistematičnosti nema. Popunjavaju se one rupe, shodno zahtevima koji se pojavljuju na otvorenoj sceni. Bilo u vidu pretnji štrajkovima, ili ispoljavanja masovnog nezadovoljstva“, navodi on.

„Isto tako je uvertira napravljena vezano za prodaju Telekoma, uz tvrdnje da će novac striktno biti upotrebljavan za investicije, a bez mehanizma kontrole kako će sredstva biti trošena, samo ukazuje da će veći deo toga završiti u tekućoj potrošnji. Lako se može predvideti da će prodaja Telekoma samo biti uvertira za nove izbore“, dodaje Đukić.

U svojoj oceni nešto je oštriji Vladimir Gligorov. On smatra da sadašnja vlada nema potencijala da ozbiljnije pomogne i uloži u rad primera radi poljoprivrednika i mlekara, jer želi da ostavi utisak socijalne odgovornosti.

„Postoje ti socijalni pritisci, a sve drugo što ste naveli zahteva ozbiljnije reformske poteze. To vlada do sada nije bila spremna da uradi i teško je očekivati da će za to biti spremna u budućnosti. Tu je, prosto, reč o pokušaju da se kaže da je vlada, ako ništa drugo - bar socijalno odgovorna“, kaže on.


Izvor