Prvenac teče u potocima

Od trećeg četvrtka u novembru do 15. decembra na tržištu 40 miliona flaša “božolea”. Najveći ljubitelji izvan granica Francuske su Japanci.



VINO se pije po božjoj volji, a ona se, kada je reč o novoj berbi, u Francuskoj, po zakonu, uvek ispoljava trećeg četvrtka u novembru kada se “otčepljuje” - novi “božole”.

Čepovi poskaču tačno u ponoć, boce niko ne sme ranije da otvori. A broj popijenih čaša prebrojava se, zatim, natenane, sutradan, kroz mamurluk za radnim stolom. Za utehu, brzo sledi vikend.

Ironijom časovnika, novi “božole” se ne otvara prvo u otadžbini Francuskoj, već na drugoj strani zemljine kugle, u Japanu, gde četvrtak stiže nešto ranije. Ako ćemo pravo, i red je, jer su vinopije iz Zemlje izlazećeg sunca, najveći inostrani potrošači primarnog nektara iz doline Saone. Preko šest miliona flaša novog “božolea” ispiju Japanci koji, za praznik ovog vina, umeju njime da napune i bazene.

U Francuskoj se zadovoljavaju samo “potocima” iz flaša. U zemlji u kojoj kažu da je “ručak bez vina - ručak tuge”, „božole“ predstavlja jedan procenat ukupne proizvodnje grožđanog nektara, a u buradima svake godine zapliva i do pola miliona hektolitara ovog vina. Ostalo se čuva, nekada i godinama, da bolje sazri. Što se „božolea“ tiče, savet je da se u mraku podruma pričuva od dve do najviše deset godina, ko može da se uzdrži.

Francuzi kažu da bez hleba i vina, nema ljubavi. Vino je i istorija, kultura, tradicija. “Božole” je prvo vino, a vino je u Francuskoj više od pića. Tome svedoči i izreka: “Možeš reći uzgajivaču grožđa da ga žena vara, ali mu nemoj reći da mu je vino loše.” Pa ipak, mnogi su se prethodnih godina žalili da je vino uvrilo na brzinu i da su vinari u njega ponekad stavljali svakojake kvasce koji su odisali na bananu. Tome je, obećavaju, došao kraj.

Proizvođače “božolea” bije glas da, kad je berba dobra, vole da kažu: “Evo mog vina”, a kad je loša, “Evo vina, po božjoj volji”. Za ovogodišnju berbu se ističe da spada među bolje, i da je možda skoro isto tako dobra kao i prethodna. Klimatski uslovi za sazrevanje grožđa su bili idealni. Bilo je dosta sunca, ali i svežine, a leto je potrajalo, što je odlična kombinacija za uspešnu berbu. Ovogodišnji novi „božole“ ima veoma jaku aromu i živu boju, a dominantni ukus podseća na šumsko voće i malinu.

Da je vino dobro, ako ništa drugo, a ono bar za okupljanje s društvom, pokazali su i mnogobrojni “degustatori” koji su po kafanama širom Francuske, ali i sveta, po tradiciji još iz 1937. godine, i ovoga puta pohrlili na “probu”. Na raspolaganju im je oko 40 miliona flaša koje, po zakonu, mogu da se prodaju do 15. decembra.

“Božole” se izvozi u čak 110 zemalja, a u svetu završi oko petnaest miliona boca. Prošle godine van granica francuskog “šestougla” popijeno je oko 115.000 hektolitara. Od toga, skoro polovina u Japanu. Na drugom mestu poštovalaca “božolea” su Amerikanci s oko dva i po miliona popijenih flaša novog francuskog vina, a za njima prve komšije Nemci, s 1,3 miliona.

Novi “božole” je odličan primer kako se od vina osrednjeg kvaliteta može napraviti odličan biznis. Region severno od Liona, za kojeg je pisac, novinar i političar Leon Dode govorio da ima tri reke - Ronu, Saonu i “božole”, znao je dobro da unovči rod svojih vinograda, u desetinama miliona evra svake godine.

Novi “božole” je, prve noći, malo skuplji i od mnogo boljih vina. Francuzi, međutim, vole da kažu da je “samo prva flaša skupa.” Sledeće idu u trošak, nekako, same od sebe.

žIzvor