Rakija

Rakija (srpski: ракија, hrvatski: rakija, makedonski: ракија, albanski: raki, rumunski: rachiu, bugarski: ракия) je žestoko piće slično brandyju i votki, izrađeno destilacijom ili fermentacijom voća, popularno među narodima Balkana. Sadržaj alkohola obično iznosi oko 40%, ali domaća rakija može biti i dosta jača i da sadrži između 50 i 60% alkohola.
Rakija se smatra nacionalnim pićem južnih Slavena: u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Najpoznatiji oblik rakije je šljivovica i proizvodi se od šljiva. Druga često korištena voća su grožđe (najčešće u Bugarskoj i Crnoj Gori), kajsije, jabuke, smokve i dunje. Rakija od šljiva i grožđa se katkad miješa poslije destilacije s drugim sastojcima, kao što su trave, med, višnje i lješnjaci.
Prepečenica je dvostruko destilirana rakija, gdje sadržaj alkohola nekad prelazi čak i 60%. Brlja je popularni naziv za jeftinu rakiju lošeg kvaliteta.
Inače je rakija bez boje, osim kad se u nju dodaju drugi sastojci. Neke vrste rakija se drže u drvenim bačvama (od hrasta) zbog dodatne arome i zlatne boje. Rakiju se preporučuje piti iz posebnih malih čašica kapaciteta od 0,3 do 0,5 dl.

izvor:vikipedija

Najbolje je podbirati šljivu koja od zrelosti otpadne sa drveta. Svakih 2 -3 dana sakupljati šljivu iz voćnjaka i puniti burad.Može se dodati 1 - 2 % šećera da bi se pospešilo vrenje. Sud u kome stoji voće treba zatvoriti ali ne hermetički. Bure ne sme biti puno do vrha, ostavi se do 20 cm. Ukoliko nije mnogo hladno, vrenje traje 21 dan. Kada je komina spremna ,promulja se, postavlja se kazan i pečenje rakije počinje.U čist opran kazan sipati 3 - 4 l vode, pa iz bureta sipati kominu. Pošto su koštice od šljive teške i prilikom vrenja propadaju na dno, ono što ostane na dnu procediti kroz sito.Zatim zatvoriti kazan i zadihtovati ga testom od kukuruznog brašna.Podloži se jaka vatra dok ne počne da ključa komina pa zatim vatra stiša i održava tako da mlaz rakije koja izlazi na lulu kazana treba da bude kao nit konca (ne jače). Jačina meke rakije koja izlazi treba da bude do 12 gradi.Tabarka kroz koju se hladi rakija sme da se zagreje najviše do 10 cm od vrha. Ukoliko se zagreje više treba dodavati hladnu vodu.Pošto je ispečena meka rakija, kazan se lepo opere , pa se stavlja pola meke rakije pola vode.Prepek koji izlazi pušta se dok rakija ne bude 21 -22 grada. Rakija se onda stavlja u čistu burad i treba da odleži bar mesec dana pre konzumiranja.Što duže rakija odleži to je bolja. Komova rakija se sprema isto kao i šljivovica samo što se peče od komine koja je preostala od izmuljanog grožđa za vino uz dodatak do 5% šećera. Lozovača se sprema isto kao i prethodne dve, samo što se komina priprema od čistog grožđa.


izvor

Šljivovica (ili Šljiva), tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. meka rakija a posle druge destilacije prepečenica. Meka rakija se koristi za kuvanje Šumadijskog čaja a prepečenica kao piće.
Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj.
Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Makedoniji, Poljskoj, i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Austriji, Nemačkoj, Italiji...
Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424.300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5 procenata, dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70 procenata. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta). Za razliku od vina, rakije ne traže poseban nadzor i što duže stoje tim su bolje. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (ili čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).
Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača

izvor.vikipedija