Upotreba lekovitog bilja u kući

Dolazi vreme prehlada i nazeba. U tom smislu se treba pripremiti za predstojeće dane. Preporučujemo prirodnu preventivu; dobru ishranu, gimnastiku i čajeve.

Mnogi od naših sugradjana ne znaju kako se odredjeni čajevi spremaju, pa želimo da se podsetimo nekih preporuka našeg velikog poznavaoca lekovitog bilja akademika Jovana Tucakova.

Praktična uputstva o upotrebi lekovitog bilja u domaćinstvu

Upotreba lekovitog bilja je raznovrsna. Od njega se izradjuju razni lekovi. Tim poslom se bave apotekari (farmaceuti). Bliža obaveštenja o načinu izrade lekova od bilja čitalac može dobiti od mesnog apotekara.

Za lek se koristi živo, sirovo i osušeno bilje. Pošto mi živimo u umerenom klimatu, to nemamo preko cele godine živog bilja kao oni u tropskim predelima. Zbog toga se u toku leta moramo pobrinuti da od svega što nam je potrebno naberemo, osušimo i dobro zapakujemo. U većini slučajeva živo bilje je lekovitije od osušenog, jer se sušenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube.

Bilje se upotrebljava spolja i iznutra. Najjednostavniji i najprimitivniji način lečenja je upotreba pojedinih delova bilja, na primer, stavljanje lista bokvice na posekotine ili lista repušine na opečena ili ubijena mesta na telu.

Ili kad se listići hajdučice medju prstima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetita, protiv smetnji u želucu itd.



Od osušenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praškovi. Praškovi se upotrebljavaju za lečenje unutrašnjih i spoljnih bolesti, ili služe za izradu raznih prostih ili složenih lekova u apoteci. Praškove je najbolje izradjivati neposredno pre upotrebe, jer dužim stajanjem gube lekovitost.

Najčešći narodni lekovi od bilja su čajevi. Bilje treba tek prilikom pravljenja čaja u avanu iii medu dlanovima isitniti, jer se iz celog biljnog organa teže i nepotpunije iscrpljuju lekoviti sastojci nego iz isitnjenih. Listovi i cvetovi brže otpuštaju lekovite sastojke nego kore i drugi čvrsti i debeli organi. Ako se za kuću izradjuje mešan čaj od više vrsta bilja, uvek se mora dobro izmešati. Tim mešanim čajevima često se dodaje razno cveće živih boja i prijatnog mirisa da bi čaj imao lepši i privlačniji miris, što psihički pozitivno utiče na bolesnika. Na primer, dodaje se cvet različka, ruže, lavande, turčinka, žavornjaka, cmog sleza, nevena, smilja i dr.

Cveće, lišće i druge neke biljne delove nikad ne treba kuvati, nego se stave u čist sud i preliju ključalom vodom, poklope i ostave kraće iii duže vreme, već prema tome da Ii se želi slab iii jak čaj. Većina čajeva se tako spravlja. Zato je pogrešno kuvati kamilicu, lipu, nanu, majkinu dušicu ili neku drugu mirisnu lekovitu biljku, jer kuvanjem gube, izvetre gotovo svi lekoviti sastojci (etalrska ulja). Još gore je ako se kuva u otvorenom, nepoklopljenom sudu.

Jedan od najčešćih uzroka nepoverenja prema lekovitom bilju je, pored ostalog, nestručna izrada čajeva i suviše mala količina biljke koja se upotrebljava pri tome. Gotovo je redovna pojava da se na pola litra vode stavi nekoliko cvetića lipe ili kamilice. To nije dovoljno. To pomalo liči na madjiju. U većini slučajeva treba na pola litra vode staviti 3 do 5 kašika iseckane ili zdrobljene biljke. Uglavnom, treba ostavit,i 30 do 40 minuta da se biljka kiseli u vreloj vodi, u poklopljenom sudu, ali se može ponekad ostaviti i duže da bi u vodu prešlo što više lekovitih sastojaka.

U nas se koren belog sleza sve više upotrebljava. To je dobro, jer je to najbolje sluzno sredstvo za lečenje organa za disanje. Medutim, nije dobro što svi taj koren kuvaju. Pogrešno je kuvat,i beli slez, jer se time uništavaju njegovi lekoviti sastojci. Kašiku iseckanog korena belog sleza (veličine kukuruznog zrna) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata, češće mešajući, da bi se iz njega sva sluz izvukla; zatim treba procediti, zasladiti medom i piti, ali ne odjednom, nego svaka četvrt sata po jednu kašiku.

Izvesni lekovi, osobito za jačanje i za lečenje organa za varenje, mogu se izradjivati i u dobrom cmom vinu, rakiji, razblaženom alkoholu i tome slično. Droga se što bolje isitni, stavi u čistu teglu i prelije desetostrukom količinom vina ili rakije, poveže platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana, češće mešajući. Na isti način mogu se spravljati i lekoviti zejtini i masti, ali se oni greju na vodenoj pari.


Dodatak – Pravila za spremanje čajeva kod kuće:

1. Sve vrste lekovitog bilja koje imaju etarskog ulja u sebi koje se lako gubi: kamilica, matičnjak, nana, kičica, lavanda, hajdučka trava, kantarion, čubar, majkina dušica, timijan, vranilovka, mažurana, zova i slično, spremaju se tako što se čajna mešavina samo prelije ključalom vodom i ostavi da odstoji 5-8 minuta. Žalfiju ne koristiti za čaj za piće !!!

2. Lekovito bilje kod kojeg se koristi koren, list ili stabljika za čaj; krušina, idjirot, lincura, lipa, srčanik, slatki koren, salep, medvedje groždje, borovnica, kukuruzna svila, breza, rastavić i slično, treba da se prokuva 10-30 minuta, zavisno od debljine korena i svojstva biljke.

3. Kombinacija čajeva kod kojih imamo s jedne strane lako isparljive cvetove i lišće a sa druge korenje i koru, sprema se tako da se prvo skuvaju koren i kora i malo prokuvaju, a onda tim čajem prelijemo listove i cvetove.

Pažnja: većina lekovitog bilja u većim koncentracijama deluje štetno. Takodje, pojedino lekovito bilje i u dozvoljenoj dozi ako se duže vremena koristi, zna zbog kumulativnog dejstva da izazove štetne posledice. Raspitajte se dobro o delovanju svake lekovite biljke.