Sobne Biljke
Strana 1 od 1
Sobne Biljke
Sobne biljke mogu biti ujedno i lepe i korisne, ali samo uz adekvatne uslove koje im treba pružiti od samog početka razvoja i uz adekvatnu negu. Nekada pojedine biljke mogu imati upravo suprotni efekat. Kućne Čarolije za Vas istražuju koje biljke i na koji način mogu da postanu još jedan u nizu zagađivača vazduha.
Sobne biljke mogu imati značajnu ulogu u dekoraciji prostora. Naravno, da biste imali biljke u stanu morate da ih volite, ali morate i da imate vremena za njih. Ako želite da ukrasite neki ugao sobe zelenilom, a da o tom zelenilu ne brinete, onda je najbolje da kupite veštačko cveće. Sobne biljke traže negu i pažnju, od zalivanja preko prihranjivanja do presađivanja. Pri tom, svakoj biljci su potrebni određeni uslovi za život, bilo da se radi o temperaturi, vlažnosti vazduha ili svetlosti. Uslovi koji prijaju jednoj biljci, neku drugu mogu da ubiju pa je dobro da se informišete o tome kakva nega je potrebna jednoj biljci, pre nego što odlučite da je gajite.
Da biste imali biljke u stanu, morate da imate dovoljno prostora za njih. Najbolje je držati sobne biljke u dnevnoj ili radnoj sobi ukoliko ove prostorije pružaju uslove koji su biljci potrebni. Biljke koje dobro podnose veliku vlažnost vazduha možete držati u kupatilu, naravno ako tamo ima prirodne svetlosti. Ako želite da imate velike sobne biljke, potrebno je da im obezbedite deo prostora u sobi, najbolje neki ugao, gde će one imati svoj mir.
Nije preporučljivo držati sobne biljke u spavaćoj sobi, jer u nedostatku prirodne svetlosti troše kiseonik. Takođe morate biti pažljivi ako imate psa ili mačku jer su neke vrste sobnog cveća otrovne ukoliko dospeju u organizam pa ljubimac koji voli da gricka biljke može dobiti trovanje i simptome poput mučnine, povraćanja i slične tegobe.
Pored toga što biljke imaju dekorativnu ulogu u prostoru, one su dobri prečistači vazduha u stanu. Vazduh u zatvorenom prostoru često je zagađen raznim vrstama otrova koje proizvode lakovi, lepkovi, boje, mastila, duvanski dim, plastika ili sredstva za čišćenje. Svaki od ovih otrova za koje možda niste ni svesni da ih imate u stanu, ima uticaj na ljudski organizam. Zadržavanje ovakvih supstanci u prostoru kod ljudi može izazivati vrtoglavicu, mučninu, nadražaj kože, ili malaksalost. Koliko god da su sobne biljke dobri prečistači vazduha, neophodno je redovno vetriti prostor.
Biljke filtriraju vazduh u prostoru i upijaju otrovne čestice, međutim neke biljke tretirane na neadekvatan način emituju štetna isparenja. Jedno istraživanje je pokazalo da biljke mogu postati i zagađivači vazduha. Rezultati ovog istraživanja su objavljeni u časopisu HortScience i u njima su navedeni izvori štetnih isparljivih jedinjenja i razlike u emitovanju kod četiri biljke koje su korišćene za eksperiment. Istraživanje o emitovanju štetnih gasovitih jedinjenja izvršeno na četiri različite biljke pokazalo je da svaka od njih emituje različitu količinu isparljivih jedinjenja.
Biljka sa latinskim nazivom Spathiphyllum wallisii Regel je emitovala je 23 različita ispariva jedinjenja, Sansevieria trifasciata Prain je emitovala 12 vrsta jedinjenja, Ficus benjamina 13 vrsta isparljivih jedinjenja, a Chrysalidocarpus lutescens Wendl 16 štetnih isparljivih jedinjenja.
Jedan broj jedinjenja koje su biljke emitovale potiče iz sredstava kojima su biljke prihranjivane u toku razvoja odnosno u nekoliko faza proizvodnje. Međutim veliki broj štetnih isparenja koje biljka oslobađa potiče iz plastike, odnosno plastičnih saksija u kojima je cveće bilo zasađeno. Takođe jedan od izvora štetnih isparenja bili su mikroorganizmi koje je biljka upila iz tla u kome se nalazila. Utvrđeno je da biljke oslobađaju veću količinu isparljivih organskih jedinjenja u toku dana, nego u toku noći. Nije poznato koliko štetna isparenja koje biljka oslobađa mogu da opstanu u vazduhu, niti kakav uticaj mogu imati na ljude. Ali je utvrđeno da ovakva isparenja loše utiču na životinje.
Prilikom kupovine sobnog cveća, najbolje je da uzmete vrlo mladu biljku kako biste bili sigurni da još uvek nije pretrpana raznim hemijskim sredstvima koja će isparavati u Vašem stanu. Što se saksija tiče, zaobiđite plastične koliko god da su jeftine ili lepe. Najbolje je da biljku zasadite u zemljanu posudu ili saksiju od nekog drugog prirodnog materjala.
Ukoliko želite da imate sobne biljke kako biste učinili prostor u kome živite prijatnijim i zdravijim razmislite da li ste spremni da se tim biljkama i posvetite jer samo uz adekvatne uslove i adekvatnu negu, biljka u stanu može biti korisna dekoracija. Pogrešnim tretiranjem od biljke možete dobiti osušeno ruglo ili raspršivač otrova. Biljke će Vama pružiti onoliko koliko Vi pružite njima.
Sobne biljke mogu imati značajnu ulogu u dekoraciji prostora. Naravno, da biste imali biljke u stanu morate da ih volite, ali morate i da imate vremena za njih. Ako želite da ukrasite neki ugao sobe zelenilom, a da o tom zelenilu ne brinete, onda je najbolje da kupite veštačko cveće. Sobne biljke traže negu i pažnju, od zalivanja preko prihranjivanja do presađivanja. Pri tom, svakoj biljci su potrebni određeni uslovi za život, bilo da se radi o temperaturi, vlažnosti vazduha ili svetlosti. Uslovi koji prijaju jednoj biljci, neku drugu mogu da ubiju pa je dobro da se informišete o tome kakva nega je potrebna jednoj biljci, pre nego što odlučite da je gajite.
Da biste imali biljke u stanu, morate da imate dovoljno prostora za njih. Najbolje je držati sobne biljke u dnevnoj ili radnoj sobi ukoliko ove prostorije pružaju uslove koji su biljci potrebni. Biljke koje dobro podnose veliku vlažnost vazduha možete držati u kupatilu, naravno ako tamo ima prirodne svetlosti. Ako želite da imate velike sobne biljke, potrebno je da im obezbedite deo prostora u sobi, najbolje neki ugao, gde će one imati svoj mir.
Nije preporučljivo držati sobne biljke u spavaćoj sobi, jer u nedostatku prirodne svetlosti troše kiseonik. Takođe morate biti pažljivi ako imate psa ili mačku jer su neke vrste sobnog cveća otrovne ukoliko dospeju u organizam pa ljubimac koji voli da gricka biljke može dobiti trovanje i simptome poput mučnine, povraćanja i slične tegobe.
Pored toga što biljke imaju dekorativnu ulogu u prostoru, one su dobri prečistači vazduha u stanu. Vazduh u zatvorenom prostoru često je zagađen raznim vrstama otrova koje proizvode lakovi, lepkovi, boje, mastila, duvanski dim, plastika ili sredstva za čišćenje. Svaki od ovih otrova za koje možda niste ni svesni da ih imate u stanu, ima uticaj na ljudski organizam. Zadržavanje ovakvih supstanci u prostoru kod ljudi može izazivati vrtoglavicu, mučninu, nadražaj kože, ili malaksalost. Koliko god da su sobne biljke dobri prečistači vazduha, neophodno je redovno vetriti prostor.
Biljke filtriraju vazduh u prostoru i upijaju otrovne čestice, međutim neke biljke tretirane na neadekvatan način emituju štetna isparenja. Jedno istraživanje je pokazalo da biljke mogu postati i zagađivači vazduha. Rezultati ovog istraživanja su objavljeni u časopisu HortScience i u njima su navedeni izvori štetnih isparljivih jedinjenja i razlike u emitovanju kod četiri biljke koje su korišćene za eksperiment. Istraživanje o emitovanju štetnih gasovitih jedinjenja izvršeno na četiri različite biljke pokazalo je da svaka od njih emituje različitu količinu isparljivih jedinjenja.
Biljka sa latinskim nazivom Spathiphyllum wallisii Regel je emitovala je 23 različita ispariva jedinjenja, Sansevieria trifasciata Prain je emitovala 12 vrsta jedinjenja, Ficus benjamina 13 vrsta isparljivih jedinjenja, a Chrysalidocarpus lutescens Wendl 16 štetnih isparljivih jedinjenja.
Jedan broj jedinjenja koje su biljke emitovale potiče iz sredstava kojima su biljke prihranjivane u toku razvoja odnosno u nekoliko faza proizvodnje. Međutim veliki broj štetnih isparenja koje biljka oslobađa potiče iz plastike, odnosno plastičnih saksija u kojima je cveće bilo zasađeno. Takođe jedan od izvora štetnih isparenja bili su mikroorganizmi koje je biljka upila iz tla u kome se nalazila. Utvrđeno je da biljke oslobađaju veću količinu isparljivih organskih jedinjenja u toku dana, nego u toku noći. Nije poznato koliko štetna isparenja koje biljka oslobađa mogu da opstanu u vazduhu, niti kakav uticaj mogu imati na ljude. Ali je utvrđeno da ovakva isparenja loše utiču na životinje.
Prilikom kupovine sobnog cveća, najbolje je da uzmete vrlo mladu biljku kako biste bili sigurni da još uvek nije pretrpana raznim hemijskim sredstvima koja će isparavati u Vašem stanu. Što se saksija tiče, zaobiđite plastične koliko god da su jeftine ili lepe. Najbolje je da biljku zasadite u zemljanu posudu ili saksiju od nekog drugog prirodnog materjala.
Ukoliko želite da imate sobne biljke kako biste učinili prostor u kome živite prijatnijim i zdravijim razmislite da li ste spremni da se tim biljkama i posvetite jer samo uz adekvatne uslove i adekvatnu negu, biljka u stanu može biti korisna dekoracija. Pogrešnim tretiranjem od biljke možete dobiti osušeno ruglo ili raspršivač otrova. Biljke će Vama pružiti onoliko koliko Vi pružite njima.
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu