Saturnovi prstenovi nastali od “izgubljenog” meseca

DENVER - Prstenovi koji okružuju Saturn možda su nastali od ostataka jednog od njegovih satelita koji je svojevremeno udario u planetu, pokazuje najnovije istraživanje.



Teorija naučnika Robina Kanupa iz naučnog instituta u Bolderu u Koloradu, mogla bi da objasni i nastanak Saturnovih prstenova ali i zašto Jupiter ima nekoliko velikih satelita i slabije izražene prstenove.

Naučnike dugo već intrigira zbog čega su Saturnovi prstenovi u najvećoj meri sačinjeni od leda, što nijedna dosadašnja teorija nije mogla potpuno da objasni.

Nova teorija predlaže sledeće rešenje: Pre oko 4,5 milijardi godina nakon nastanka solarnog sistema, planete-džinovi kao što su Jupiter i Saturn su bili okruženi česticama preostalih gasova i prašine. Te čestice su zatim formirale satelite od leda i stena.

Meseci koji su kružili bliže planetama, bili su izloženi gravitacionom krivljenju koje je proizvelo toplotu na njima.

Zahvaljujući toploti, gušće stene su brzo utonule u središta satelita.

Ali neki od novonastalih meseca koji nisu bili dovoljno blizu planeti su, dok ih je gravitacija vukla kroz prašinu i gasove udarili u planetu, sjedinivši se sa njom.

Led sa njihovih površina je spao dok su meseci jurili ka planeti, i formirao je prstenove.

Na kraju je ostao Saturn sa velikim prstenovima i jednim ogromnim mesecom - Titanom, a Jupiter sa manjim prstenom i četiri velika meseca – Iom, Ganimedom, Evropom i Kalistom.

Prstenovi su kasnije udarima meteora postali mešavina koju čini oko 90 do 95 odsto leda i pet do deset odsto stenovitog materijala.