Astronomija : Gde su nastale čuvene komete?

To je najnovija teoriji međunarodnog tima astronoma na čijem čelu stoje naučnici iz Istraživačkog instituta u Boulderu, u američkoj saveznoj državi Kolorado.



Doktori Hol Levison i Dejvid Kaufman iz Kolorada, Martin Dankan iz Kanade i Ramon Braser iz Francuske koristili su kompjutersku simulaciju da pokažu da je Sunce možda "zarobilo" male ledene gromade svojih sestara-zvezda dok se nalazilo u rodnom sazvežđu i tako formiralo "rezervoar" nama poznatih kometa.

Iako Sunce za sada nema zvezde-družbenice, astronomi veruju da je formirano u sazvežđu koje je sadržalo stotine zbijenih zvezda koje su bile obavijene gustim gasovitim oblakom.

U tom periodu, svaka zvezda je stvarala ledene gromade (komete) u disku u kome su formirane planete.

Mnoge od ovih planeta bile su gravitaciono formalno otete iz tog "prenatalnog" planetarnog sistema pod dejstvom gravitacije novoformiranih džinovskih planeta i tako postale male, "slobodnoploveće" članice sazvežđa.

Sazvežđe u kome je rođeno Sunce ipak je doživelo nasilan kraj kad je eksploziju njegovog gasnog omotača izazvala najužarenija mlada zvezda.

Ovaj novi kompjuterski model pokazao je da je Sunce tada gravitaciono "zarobilo" veliki oblak kometa u trenutku kad se sazvežđe raspalo.

"Kad je bilo mlado, Sunce je delilo mnogo tog planetarnog materijala sa svojim 'sestrama' i ostatke tog materijala možemo sresti i danas", izjavio je rukovodliac istraživanja doktor Levison.

"Proces 'zarobljavanja' je bio izuzetno uspešan i otvarao je uzbudljivu mogućnost da oblaci sadrže mešavinu delova materijala velikog broja Sunčevih zvezda-sestara", dodao je koautor istraživanja Martin Dankan.

Dokazi za takav scenario naučnog tima obezbeđuje delimično sferični oblak kometa, poznat kao "Oortov oblak" koji okružuje Sunce i koji se nalazi na pola puta do najbliže zvezde. Astrofizičari najčešće ocenjuju da je ovaj oblak
stvoren od Sunčevog proto-planetarnog diska.

Ipak, zato što detalji kompjuterskog modela pokazuju da komete nastale u solarnom sistemu proizvode mnogo više "anemičnih" oblaka nego što je primećeno, neophodni su novi izvori podataka.

"Ako pretpostavimo da posmatrani Sunčev proto-planetarni disk može poslužiti da se proceni 'starosedelačka populacija' u Oortovom oblaku, možemo zaključiti da je više od 90 odsto posmatranih kometa u Oortovom oblaku ima ekstra solarno poreklo, da su 'uljezi' u oblaku", otkriva Levison za časopis Sajens u kome je i objavljena studija četvorice naučnika.

"Duže od 80 godina trajala je misterija stvaranja Oortovog oblaka a naše istraživanje je korak ka rešavanju ove misterije", uveren je doktor Braser, francuski član naučne ekipe.