Presoljena, vrela i masna hrana faktor rizika za rak

Ishrana utiče kako na prevenciju tako i na usporavanje nastanka raka. Dokazi o kompleksnoj povezanosti između navika u ishrani i karcinoma prikupljeni su tokom brojnih istraživanja. Utvrđeno je da različiti činioci ishrane učestvuju u nastanku oko polovine malignih bolesti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, prestanak pušenja, pravilna ishrana i lečenje određenih infekcija mogu sprečiti nastanak oko trećine maligniteta. Ovo je izuzetno značajno ukoliko se zna da je stopa obolevanja od malignih bolesti u svetu u porastu za 50 odsto i da se očekuje 15 miliona novoobolelih do 2020. godine.

Loše navike u ishrani povezuju se sa nastankom raka u 30 odsto slučajeva. Najčešće su to rak debelog creva, jednjaka, dojke, materice i prostate. U hranu koja nije preporučljiva spadaju riba usoljena na kineski način, kontaminirana hrana, konzervisano meso, so i usoljena hrana, kao i vreli napici i hrana. Zaštitna uloga u odnosu na maligne bolesti propisuje se paradajzu i proizvodima od paradajza i zelenog čaja.

Stručnjaci, međutim, tvrde da nema nijednog sigurnog dokaza da pojedine namirnice imaju bilo kakav uticaj na brzinu rasta postojećeg tumora. Međutim, ishrana i ishranjenost onkoloških bolesnika su značajne za tok bolesti, budući da mogu popraviti opšte stanje, snagu i samopouzdanje bolesnika, kao i kvalitet života. Osim toga, kod polovine obolelih od malignih bolesti (u zavisnosti od vrste tumora) javljaju se različiti problemi u vezi ishrane, bilo kao direktna posledica rasta tumora, bilo kao prateći efekti lečenja. Pored problema u ishrani do kojih dovodi sama bolest, mogući su i sekundarni nutritivni problemi koji nastaju zbog specifične prirode i lokalizacije tumora, kao i terapije. Dodatni problem je smanjenje otpornosti organizma, što pogoduje razvoju infekcija.


Lekari, članovi Društva Srbije za borbu protiv raka, napisali su za pacijente knjižicu - uputstvo koja se zove “Ishrana i rak”. Autori knjige su želeli da skrenu pažnju na različite rizike koji su vezani za ishranu, i da sa nekoliko pravih preporuka podstaknu pacijente da se što je moguće zdravije hrane da bi dočekali duboku i krepku starost.

Odavno je postojala sumnja da su izvesne navike u ishrani povezane sa nastankom malignih tumora u organima za varenje. U novije vreme se i pojave tumora dojke, prostate i grlića materice dovede u vezu sa načinom ishrane, kažu autori knjige.

Jedan od saveta je i ograničiti upotrebu kuhinjske soli.

- Preterana upotreba soli, a naročito usoljeno meso i riba, dimljeni proizvodi i jako začinjene namirnice sumnjiče se da pogoduju razvoja raka na želucu. Ako se duže upotrebljava, so oštećuje sluzokožu želuca, koja slabi zbog čega ne može da se brani od kancerogenih materija. Od kako se namirnice zamarzavaju rak želuca je znatno smanjen, ali ipak so se u našoj zemlji prekomerno. Može se reći da je njegova potrošnja po glavi stanovnika dvostruko veća od dnevne količine koju preporučuju nutricionisti (pet do šest grama) - kažu stručnjaci.

Još veći problem u našoj sredini je upotreba masti, zbog čega je povećano oboljevanje od reka debelog creva, dojci, materici i prostati.

- Upotreba masti je direktno odgovorna za nastanak raka. Kod debelog creva povećano lučenje žučnih kiselina sigurno igra izvesnu ulogu. Nutricionisti preporučuju da je samo 60 do 80 grama masti dnevno dovoljno za ishranu odrasle osobe. Polovina ove masti već se nalazi u namirnicama, tako da ostaje smo 30 grama - savetuju lekari.

U knjiži se savetuje da hranu treba pripremati na zdrav način, odnosno voditi računa da ne zagori.

- Poznato je da visoka temperatura i dužina kuvanja stvaraju mutagene supstance za koje se sumnja da su kancerogene. Često unošenje ovih produkata pomaže stvaranje malignih tumora. To se najčešće dešava sa mesom koje je prženo ili pečeno na žaru jer se tada zbog visoke temperature pojavljuju kancerogene supstance. Naročito se one nalaze u zagorelim delovima mesa. Zato se preporučuje da se meso peče dovoljno udaljeno od plamena. Kada se jelo priprema bez masti, na vodi ili pari, stvara se malo mutagenih supstanci - kažu lekari.