Piramide i šestari nad Beogradom

Verovatno ne postoji pojava i ljudi o kojima su se kroz ljudsku istoriju, razgovore i milione ispisanih stranica knjiga i novina plele i još upliću neverovatne priče kao što su masonerija i masoni. Te priče idu od onih krajnje sumnjive verodostojnosti i na granicama fantastike, do konkretnih dokumenata koji na vidljiviji način prikazuju masonske misterije.


Zgrada Tehničkog fakulteta i ukršteni trouglovi i šestari na fasadi
Ali taman toliko da se potpuno ne potre zavodljivi veo tajanstvenosti, bez koje bi svet slobodnog zidarstva neumitno izgubio na svojoj intrigantnosti i značaju.
Tako je i sa masonskim simbolima u Beogradu, koji su u isto vreme i vidljivi i diskretni; tu se za one koji hoće da ih vide, ali decenijama stoje i kao potpuno nebitni detalji pored kojih prolaze milioni ljudi. Uz pomoć Zorana Lj. Nikolića i njegove knjige «Masonski simboli u Beogradu», koja je ovih dana doživela treće izdanje (izdavač “Službeni glasnik”), prošetali smo glavnim gradom i otkrili najneverovatnije tragove koje su masoni ostavljali na zgradama, ulicama, pa čak i na grobljima.

Paralelni tok istorije

“Američki industrijalac Henri Ford, inače poznati mason, svojevremeno je rekao kako je „celokupna istorija potpuna besmislica“. Ona, očigledno, ima svoj paralelni tok koji mnogi niti mogu da prepoznaju, niti im je takvo saznanje namenjeno. Ali ona teče, uporno pored nas... Mnoge događaje u savremenoj istoriji gotovo uvek ista grupa ljudi naziva „teorijom zavere“, pokušavajući da nipodaštava činjenicu da postoje ti, drugi svetovi odlučivanja.


Piramida- spomenik komediografu Branislavu Nušiću na Novom groblju

Ovo je knjiga o toj, „drugoj strani“ beogradske istorije i potpisima na njoj, koji potiču od masonerije. Ali da se razumemo, ja nisam mason i ne osećam se pozvano da tumačim ovaj red kao dobar ili loš niti sam imao takve pretenzije, jer se samo bavim neobičnostima iz beogradske istorije, pa ih dajem čitaocu na uvid i tumačenje”, kaže Nikolić.

Šetnju počinjemo kod spomenika Neznanom junaku na Avali gde je veliki vajar i mason Ivan Meštrović ostavio «potpis» poentirajući svojim delom na vrhu piramidalne Avale, istovremeno se poigravajući graditeljskim umećem tako što je ovaj spomenik doveo u vezu sa još jednim svojim delom – statuom Pobednika na Kalemegdanu. Kad bi povukli pravu liniju kroz centar monumenta na Avali ka gradu, došla bi tačno do Pobednika. «On je tragao za vezom kojom bi pokazao neku vrstu tajne dominacije masonske ideje nad srpskom prestonicom, a koju bi mogli da razumeju samo njegovi istomišljenici. To je jedan od načina na koji masoni međusobno komuniciraju, ističući značaj slobodnog zidarstva, ali tako da to laicima ne privlači pažnju!», kaže Nikolić. Da je reč o masonskom projektu, potvrđuje i arhivska fotografija sa početka radova na spomeniku na kojoj se pojavljuje lično i kralj Aleksandar Karađorđević, takođe mason, sa srebrnim čekićem u ruci, jednim od simbola masonerije.