Turizam u Srbiji

Promocija Srbije na inostranom tržištu počela je Beogradom, kao mamcem. Ipak, Beograd nije jedino što Srbija može da ponudi - tu su Kopaonik, Zlatibor, Palić.



Aktivnosti u inostranstvu su uglavnom usmerene na sajmove i studijska putovanja za novinare i organizatore putovanja, po Srbiji. Na taj način, Srbija je pozicionirana kao turistička destinacija. Postala je prepoznatljiva.Tako se Srbija se našla u više od 50 brošura, stranih organizatora putovanja. Od 2004. godine, Srbiju je posetilo, i o njoj pisalo i objavljivalo, više od 400 stranih novinara

Trčite na posao, sastanak, po dete u vrtić, ili na popodnevnu, dodatnu, edukaciju. Usput pravite plan dnevnih ili nedeljnih obaveza, kalkulišete kako ćete najbolje iskoristiti radnu nedelju, kući stižete kasno popodne, ili uveče, pa iako ste umorni, imate još nešto da “odradite”, da biste sve dovršili. I tako svaki dan.

Pre 15 ili 20 godina, odmor je podrazumevao – more ili, eventualno, planine. Ubrzanje tempa života, promenjeno radno vreme, nesigurnost radnog mesta, doprineli su da se tražnja na svetskom turističkom tržištu menja. Ljudi sve češće koriste odmor više puta u toku godine, odlaze iz svojih sredina na produženi vikend, eventualno nedelju dana, a samo jedanput godišnje na nešto duže putovanje - ono što smo nekad nazivali odmorom – na more. U toj promeni tražnje, Srbija je našla svoju šansu. Tokom 2009. godine, kad su mnoge države beležile gubitke, kako po broju turista tako i ostvarenog prihoda od turizma, Srbija se našla među nekolko zemalja koje su zabeležile blago povećanje (od pet odsto). Prošlogodišnji prihod je bio 864 miliona dolara i dok smo imali uvećanje broja noćenja, devizni priliv je, ipak, bio manji nego što se očekivalo. Turistički radnici tvrde da je to posledica ekonomske krize, da su ljudi putovali, ali, istovremeno, na tim putovanjima, manje trošili. Ako je verovati optimistima, srpski turizam ima šansu da u ovoj, 2010. godini, ostvari prihod od milijardu dolara, a da u narednom periodu bude jedan od glavnih činilaca u rastu deviznog prihoda zemlje, povećanju broja zaposlenih i životnog standarda stanovništva.



“Turizam je osetljiva grana i kad god se nešto desi, to utiče na promet: porast ili smanjenje prometa. Recimo, padanje aviona, rušenje bliznakinja u Njujorku, prirodne katastrofe, na kraju i ekonomska kriza, utiču na promenu prometa u turizmu. Mi smo u Evropi i tražnja se sada kreće u okviru bližih destinacija, a nama jeste ciljano tržište Evropa”, objašnjava Ljiljana Čolić iz Turističke organizacije Srbije, naglašavajući činjenicu da smo na svega dva do tri sata letom, sa bilo kog mesta u Evropi.

Turistički promet bi, prema procenama stručnjaka iz ove oblasti, trebalo da se poveća i sa viznom liberalizacijom, koja je dovela takozvane loukost kompanije, te sad turisti iz drugih zemalja imaju mogućnost da za vrlo malo para doputuju i u Srbiju. Na taj način, turistima se otvara mogućnost da ono što uštede plaćajući prevoz i smeštaj, potroše na neko drugo zadovoljstvo, koje destinacija pruža, a Beograd i Srbija svakako znaju kako da ta zadovoljstva obezbede. “Pre vizne liberalizacije ove kompanije su bile svesne da će avioni dolaziti u Srbiju puni, ali da će iz nje odlaziti prazni. A sada je to dvosmerno. Takođe, ova kriza povećava turistički promet bliskih zemalja, gde možete kolima da odete, i zato je sad borba i u regionu.Tako postajemo interesantni, pogotovo kad su u pitanju vikendi i produženi vikendi. Srbija zbog toga ima svoju šansu”, kažu u TOS-u, dajući i još jedno objašnjenje zašto bi strani turista došao “baš kod nas”.



“Interesantni smo i zbog činjenice da smo dugo bili izolovani. Srbija je strancima egzotika. Ljudi su putovali po celoj Evropi, to su im već poznate destinacije, a sad se Srbija otvara i mi smo im nova destinacija. Naše aktivnosti u inostranstvu su uglavnom usmerene na sajmove i studijska putovanja za novinare i organizatore putovanja, po Srbiji. Uspeli smo, na ove načine, Srbiju, kao turističku destinaciju, da pozicioniramo. Odnosno, da postane prepoznatljiva.”

Ovim načinom rada, Srbija se našla u više od 50 brošura, stranih organizatora putovanja. Od 2004. godine, Srbiju je posetilo, i o njoj pisalo i objavljivalo, više od 400 stranih novinara.



Promocija Srbije na inostranom tržištu počela je Beogradom, kao mamcem. Ne samo zato što ima turistički najizgrađeniju infrastrukturu (kako saobraćajnu, tako i hotelsku), već i zato što strani turisti, kad žele da upoznaju neku zemlju, kreću upravo od glavnih gradova. Ipak, Beograd nije jedino što Srbija može da ponudi, inostranim, ali i domaćim, turistima. Tu su, svakako, i Kopaonik, Zlatibor (sa Šarganskom osmicom i Drvengradom), Palić, seoski turizam, prirodne lepote i znamenitosti, kulturno-istorijsko nasleđe, manifestacije…

“EXIT i Guča su se već pozicionirali kao značajni festivali u svetu, a pre svega u Evropi. Oni su već, sami po sebi, motiv za dolazak turista iz celog sveta, a druge manifestacije su dopuna sadržaja već postojećih turističkih ponuda”, priča Ljiljana Čolić, a podaci govore da je tokom prošle godine povećan broj turista iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Nemačke, a Grci već tradicionalno dolaze u Donji Milanovac i Lepenski vir.

“Kad je u pitanju razvoj, a ne potencijal, važno je reći da u SFRJ Srbija nije bila turistička destinacija. Bile su druge republike: Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, koje su imale more. U toj konstelaciji, ipak, dolazilo se uglavnom u Beograd, kao glavni grad i eventualno Kopaonik, na skijanje. Posle svega što se desilo, kad smo ostali sami, Srbija nema razvijenu turističku infrastrukturu”, objašnjava Čolićeva, navodeći kao jedan od primera neizgrađenu infrastrukturu u banjama, koje su svojevremeno bile produžena ruka socijalnog osiguranja, a tamo uglavnom išli domaći gosti, na rehabilitaciju. Danas banje predstavljaju potencijal, ali u njih je potrebno dosta ulaganja, pre svega u hotelski smeštaj, ali i prilagođavanje svetskim trendovima.



Promocija Srbije na inostranom tržištu počela je Beogradom, kao mamcem. Ne samo zato što ima turistički najizgrađeniju infrastrukturu (kako saobraćajnu, tako i hotelsku), već i zato što strani turisti, kad žele da upoznaju neku zemlju, kreću upravo od glavnih gradova. Ipak, Beograd nije jedino što Srbija može da ponudi, inostranim, ali i domaćim, turistima. Tu su, svakako, i Kopaonik, Zlatibor (sa Šarganskom osmicom i Drvengradom), Palić, seoski turizam, prirodne lepote i znamenitosti, kulturno-istorijsko nasleđe, manifestacije…

“EXIT i Guča su se već pozicionirali kao značajni festivali u svetu, a pre svega u Evropi. Oni su već, sami po sebi, motiv za dolazak turista iz celog sveta, a druge manifestacije su dopuna sadržaja već postojećih turističkih ponuda”, priča Ljiljana Čolić, a podaci govore da je tokom prošle godine povećan broj turista iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Nemačke, a Grci već tradicionalno dolaze u Donji Milanovac i Lepenski vir.

“Kad je u pitanju razvoj, a ne potencijal, važno je reći da u SFRJ Srbija nije bila turistička destinacija. Bile su druge republike: Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, koje su imale more. U toj konstelaciji, ipak, dolazilo se uglavnom u Beograd, kao glavni grad i eventualno Kopaonik, na skijanje. Posle svega što se desilo, kad smo ostali sami, Srbija nema razvijenu turističku infrastrukturu”, objašnjava Čolićeva, navodeći kao jedan od primera neizgrađenu infrastrukturu u banjama, koje su svojevremeno bile produžena ruka socijalnog osiguranja, a tamo uglavnom išli domaći gosti, na rehabilitaciju. Danas banje predstavljaju potencijal, ali u njih je potrebno dosta ulaganja, pre svega u hotelski smeštaj, ali i prilagođavanje svetskim trendovima.

“U inostrantrstvu kad kažete spa, misli se na različite velnes programe. U Srbiji su banje uglavnom zdravstveni centri. Razvijaju se i idu u susret tražnji, a istovremeno postoji i tražnja za zdravstvenim turizmom, što jeste šansa za naše banje.”



Veliki turistički potencijal Srbije je, svakako, i nedovoljno iskorišćeni Dunav, sa atrakcijama poput Lepenskog vira i Đerdapa, ali pre svega sa dva velika grada koja na njemu “leže”: Beogradom i Novim Sadom, koji osim pristaništa imaju mnogo hotela i restorana, šoping-centre, infrastrukturu… a to su osnovni razlozi što se brodovi koji plove niz reku sve češće tu i zaustavljaju. Tako je vreme boravka njihovih putnika u Beogradu produženo na oko 18 sati, što je ekvivalentno Beču i čak duže od Budimpešte.

Naredni važan strateški pravac razvoja turizma u Srbiji jesu planine, posebno one neotkrivene i nedirnute, poput Stare planine, sa netaknutom prirodom na 1.600 ili 1.800 metara nadmorske visine.

“Sad je u svetu trend odmor u prirodi, biciklizam, pešačenje…. Ceo tok Dunava je deo međunarodne biciklističke rute i stranci su oduševljeni, kažu da je to najlepši deo ove evropske reke. Nekoliko agencija već ima Srbiju u svojim ponudama za bicikliste”, tvrde u Turističkoj organizaciji Srbije.

Istina, srpski turizam ima i znatne problem, a među značajnijim su nedovoljni i neadekvatni smeštajni kapaciteti, putna infrastruktura, a na posletku, i (ne)prepoznavanje svih struktura da je turizam profitabilna grana. Država je u tome veoma važan činilac, što je prepoznalo i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, koje za turizam daje povoljnija kreditna sredstva, ali i subvencije.

“Takođe, što je veće ulaganje u promociju, to je veća i dobit. Ipak, budžet TOS-a je, recimo, oko dva miliona evra, dok Hrvatska ima oko 40 miliona, kojiko i grad Beč. Kako se budemo razvijali kao turistička zemlja, tako će biti i veći broj turista, a mi ćemo morati više da radimo, da promovišemo ponudu, samim tim i budžet će morati da bude veći”, objašnjava Ljiljana Čolić iz Turističke organizacije Srbije.

Lična preporuka zadovoljnih turista biće podsticaj novim da dođu, ali i preporuka investitorima i poslovnim ljudima da se uključe u turistički biznis u Srbiji. Nama ostaje samo da kažemo – dobrodošli!

-------------------------

Tokom 2009. godine, kad su mnoge države beležile gubitke, kako po broju turista tako i ostvarenog prihoda od turizma, Srbija se našla među nekolko zemalja koje su zabeležile blago povećanje (od pet odsto)

Što je veće ulaganje u promociju, to je veća i dobit. Ipak, budžet TOS-a je, recimo, oko dva miliona evra, dok Hrvatska ima oko 40 miliona, kojiko i grad Beč

Izvor: B92