Keltska poezija

Pohvalnica Kinanu Garvinu
(Talijesin, 6. vek)

Kinan veštine vojne
Darove dade mi brojne
Da slavim njegove bojne:
Ate vihorne, znojne
Amove srebrne slojne
Odežde purpurne krojne,

Ovoj što doručje štiti
I uz to kopče spojne
I kamen-korice slojne
za mačeve ubojne
To dade mi Kinan viti,
Mrzilac kukavnog soja.

Sa Kadvelovih strana
Vojska mu odabrana,
Po ušančenju znana,
Kopljima rujnim od rana
Muškarce od Gvenćana
Pobi kraj Vajskih brana.

Još jedna vojska strana,
Niz reku sapirana,
U beg bi naterana
Pred očima Kinana...
Niko mu stoku ne spazi.

Gde tuđi zabran gazi.
Njegovi svi su bogazi,
Tog bogatog sina Brokvela;
I uljez dobro se pazi
Da njegov posed ne zgazi.

Dokle ti oko seže
Njegove šume su sveže.
Tu silni pašnjaci leže.
Pred njim Kornijci beže,
Od straha silnog se ježe
Kad on koplje poteže.

Od sudbe štiti me klete.
Kad predvodi, vojske lete;
Mač mu k'o munje što prete:
U bici na zemlji Birkana,
Uz gromoglasne čete,
Dušmanske vojske pomete.

On štit je sred megdana
K'o zaklon Levijatana,
K'o vatra razmahana,
K'o Kingen viteških dana,
Prostranog carstva brana,
Takva je ličnost Kingana.

Posvuda s mnogo poleta,
'Sred zime il' usred leta
Za vreme bojnog zaleta,
Ljudi u zvezde ga kuju,
Širom i uzduž sveta.

Kinanu slava cveta.
Geraint, sin Erbinov
(Anon., 6. vek)

Gde Geraint bi, borac ljut,
Mnogi je belac izvrnut
I plaštem krvi ogrnut.

Gde Geraint bi, borac mlad,
Mnogi at krvav dožive pad
I nogom zgazi cvetni sad.

Na Geraintov gromski glas
Mnogog zelenka presta kas;
Taj borac rodu pruži spas.

Gde Geraint bi, Slobodin,
S atima belim kao krin,
Za navek nesta tiranin.

U Logportu videh ljuti jad:
Nosila grdna i leševe tad
Što pokosi ih Nesavlad.

U Logportu videh bes i gnev
I koštac ljudi, mrtvih zev
Pred Geraintom, mač - krvav sev.

U Logportu začuh mamuza huk
Od ljudi vičnih na neustuk,
Od medovine pijan puk.

U Logportu videh krš i lom
U grdnom boju krvavom:
Povlačenje pred navalom.

Sam Artur bi sa klanom svim;
Junake videh gde su s njim
Sred boja s mačem gvozdenim.

Tu ne pogibe Geraint,
Taj Devončanin silovit,
Al' puče mnogog borca štit.

I borio se odred taj,
Al' svaki je pred izdisaj
Svom dušmanu doneo kraj.

Pod Geraita bojnom mamuzom
At hrli, hranom hranjen ovsenom,
K'o crni or'o krvlju poprskan.

Pod Gerainta bojnom mamuzom
At hrli, hranjen hranom zrnastom,
K'o crven or'o krvlju umazan.

Pod Gerainta bojnom mamuzom
At hrli, hranjen krupnom belicom,
K'o beli or'o krvlju zasipan.

Pod Gerainta bojnom mamuzom
At hrli, hranjen hranom ječmenom,
K'o šumski požar rujem razmahan.
Pod Gerainta bojnom mamuzom

At u boj hrli, grivom sivkastom
K'o srebra odsjaj bojem rasipan.

Pod Gerainta bojnom mamuzom
At hrli, hranjen hranom pšeničnom,
K'o srebrn or'o gorom nesitan.

Pod Gerainta bojnom mamuzom
At hrli gordo, silnom brzinom,
K'o suri or'o nebom ponosan.

Kad rodio se Geraint,
Raj otvori se u taj dan.
Od Boga beše darivan;
Stas vitak, divan, prekrasan
Taj junak dobi snagovit,
Ta dika keltska, slavni Brit.

Mirdin razgovara s Taliesinom
(6. vek)
Stihovan prevod na srpski:
Mirdin:

Tužan dan,
Beše to tužan dan.
Ne osta živ
Ni Kediv
Ni Kadvan.
Lom, dar-mar:
Mač - krvav žar,
Štit pokidan.

Kud seže vid
Od kopalja zid
Bi rastrzan.
Taliesin:

Kad Melgun,
Kršan, pun,
Uz grlat klan
I silu svu
Napravi tu
Sam krš i jad...
Mirdin:

Mrk i sur
Uz kalambur
Udari klan.
Gde Erit
I Guerit
I s njim at Belan
Uz mača sev
I bojni pev
Već sutradan
Pir slavit' jer
Suprotan smer
Uze Elgan
Što trnovit
Put pređe skrit
Za grobni stan.
Taliesin:
Ris jednozub,
- Štit čudnovat

I ogroman –
Stiže tad
Za borbu rad
I časti pun.
Pade Kindur
Što za njeg štur
Ne bi Kinlan;
Kuk'o je on
Svom vođu sklon.
Izgibe znan
Taj dični rod:
Zbrisan bi vod
Baš k'o Elgan.
Mirdin:

Uz huj i bruj,
Kopalja zuj,
U krvi sav,
K'o munja splet,
Sav razmahan
Uz boja plam
Od mača klet
Bi sateran,
I Erbin
I mnogi sin
Raskomadan.
Taliesin:

A Meglun
Besa pun,
Pripreman,
Svoj žar i jad,



Bučan k'o grad,
I nenadan,
On osobit
I tankovit
Strelovit
Silovit
I krvi sit
U ovaj sabi dan.
Mirdin:

Mnogi će odred mlad
U krvi tad
Bit' rastrzan
I krvavi će pir
Da pokosi k'o val
Nenadan
Vod nateran
U drugi smer,
Da obrukan
K'o licemer;
Uz mača sev
Njemu će, vaj,
Labuđi pev
Bit' otpevan.
Taliesin:

U krvav glib
Eliver
Svoj posla mir
Za hrabromer
Sinova sedam
Sudbina sedam


Na krvav megdan.
Mirdin:

Lep k'o dan
Svaki sin
Vatren, mlad,
Kierbin,
Vod sedmored
Rod Kinvelin
Ovenčan klan.
Taliesin:

Sedmoštit,
Sedmognev,
Govanon,
Plahovit
Njihov red
K'o Avon
K'o avet
Uz koplja zvon
Krvlju okupan...
Mirdin:

K'o sedmodžin
Sav kordon
Sudnji mu dan
Bi Kelidon
gde Koed
Tu skonča on
k'o velikan.
Videće svi,
Mirdin


Na krvav megdan.
Mirdin:

Lep k'o dan
Svaki sin
Vatren, mlad,
Kierbin,
Vod sedmored
Rod Kinvelin
Ovenčan klan.
Taliesin:

Sedmoštit,
Sedmognev,
Govanon,
Plahovit
Njihov red
K'o Avon
K'o avet
Uz koplja zvon
Krvlju okupan...
Mirdin:

K'o sedmodžin
Sav kordon
Sudnji mu dan
Bi Kelidon
gde Koed
Tu skonča on
k'o velikan.
Videće svi,
Mirdin



I Taliesin
Taj proročki čin
K'o ostvaren san.

Merlinova jabukova stabla
(6. vek)
I.
Jabuko jedra
slađanih grana,
osobita,

ponosita,
od voća štedra,
gospodskog soja,
rođena moja,
jabuko rana;
od svih plodova izabrana,
po slasti svojoj veličana.

Pod tobom kraj Makrava,
Proričem ovog dana
U dolji Makavuja,
Sredu krvavih rana:
Pobedni pir za Engleze,
Pun krvi i pun jeze.
Ali već sledećeg dana,
Kada četvrtak svane, -
Pir pobedni Velšana:
Sred gigantskog boja
Engleska vojska bez broja

Sva biće rastrzana.
Od koplja velšanskog hitra
Vazduh će da zatitra
K'o vatra razmahana.
Sijaset engleskih glava
Leteće kao lopta
Nogama udarana
K'o usred nogometa.
Jednog od budućih dana
- Istinu proričem celu -
Sred južnog niknuće sveta
Pupoljak keltskoga cveta,
Mlad junak od megdana.
II
Jabuko medna,
napredna,

zelena devo,
ti, voćko zdrava,
stabljiko prava,
blista ti glava.
Hiljadu strašnih muka

Pod tobom proričem, evo:
Boj krvavi i ljuti
Kad Erir zabrinuti,
Sit stranih bruka,
Digne sav narod Pengverna,
Pobuni krajinu celu,
Zaliven medovinom

Po žetvi završenoj.
Grunuće Vejlz na Engleze,
Pa mnoga engleska glava
Ostaće mrtva da spava
Sred ustaničkog huka.
III

Jabuko slatka,
zlatograna,
iz tvoga hlada
proričem sada:
Rat Pikta, svih brđana:
Kad njihova odbrana
Sa graničnih im strana
Uz pomoć Dablinčana,
K'o sila razuzdana
Sa jezera prostrana
U sedam lađa dođe
Do naših velških strana,
njih sedamsto kad pođe
Na vojske od Velšana,
U Vejlz neće da prođe
Ni sedmina, ni vođe,
Kroz živi zid Velšana,
Sem sedam baš tikvana,
Tih polupraznih glava
Što biće ispražnjene.

IV

Jabuko rosna
od ploda savijena,

nad Runom nadvijena,
pod tvojim skutom,
sva srca zanesena
boj bijah za devojku
sa mačem u desnici
i štitom vrh ramena
u šumi kelidonskoj
Gde drveća je sena.
I samcat sam noćiv'o
Ne spavajuć' ni trena.
Oslušni sad, prasence,

Što glava ti je snena:
Slavuj za Vejlz se moli
Da opsada kraljeva,
Kad stignu s mora,
bude Uspešno odbijena.
V
Jabuko vita,
Sred Lenarha,

Tajnovita:
Pred Riderhom kraljem
Sudbina mu skrita:
Pod tobom je vojska
Hrabra, ponosita,

A Gvendid me ne ljubi,
Ljubav joj se ubi.
Riderhova svita
Za me i ne pita:
Uništih mu sina, Propade i ćerka, Nisu više živi,

Za to mene krivi.
Sudbina mi jadovita:
Ni muško ni žensko
Do mene ne hita;
Svud me odbacuje
Mladost uznosita.

A u boju kod Arvida
Nošah tork od zlata
K'o junak iz snova.
Danas sam igračka
Dvoj'ce labudova.
VI

Jabuko sladna, Sjajnog behara I gustolista

U gaju Argedida,
Sred dana čista
Sa mnogo žara
Kraj tvog behara
Čuh da me kara
Jausag od blaga što blista,
Taj što bogatstva brani,
Ta ličnost jedna i ista,
I ne dva puta,
I ne tri puta,
Već čet'ri puta.

O, tako mi velikog Hrista,
Što duša moja ga moli
Da grom me grdni skoli
Pre neg' što ikad zablista
Na dlanu desnice moje
Iz rane Gvausaškog sina
Gvausaška krvca čista.
VII
Jabuko slasna,
Primamljiva,

Što rasteš gde je reka,
Svak' bi do tvoga ploda,
Al' brani mu brza voda
Da do tebe stigne
Sjajni plod da digne

Što na grani čeka.
Kad krv mi vrela beše,
Ja u tvome hladu
Grlih momu mladu;
To plavuša bi neka
Što znala je tih dana
Da bude razdragana,
Ta tankovita seka,
Ta plava lepotica.
Svom srcu tražih leka

Baš tri'estčet'ri leta
K'o luda srca meka,
K'o čovek neki ludi
Sa mnogo ludih ljudi

K'o veselo sam đače
Svoj život provodio
Uz minstrele - pevače.
K'o luda, srca meka,
Sad star, usred divljine,
Bez momine miline,
Ja sam k'o senka neka
I dršćem bez prestanka
I nemam mirnog sanka,
Jer ne znam šta me čeka
I moga Gvendolava
Kog' slava ovenčava,
Mog zmaja – gospodara
Što sve mi je u životu,
Tu junačku divotu.
Smori me bolest preka
U šumi kelidonskoj.
Želim, sa puno žara,
Da sve od sebe pružim,
K'o vojnik veran da služim Vojskinog Gospodara1
Do kraja životnog veka.
VIII

Jabuko sočna,
Sjajnocveta,
Što rasteš

Sred zemnog šaropleta,
U gaju što se zeleni
Plodom što se rumeni

1 Војскин господар, тј. Господар војски - Бог

Pod tobom, usred leta,
Proreče Hvivlejana
Da jednog skorog će dana
Odrede stranog dušmana

Zateći sudba kleta:
Kad od hrabrosti lude
Krvava borba bude,
Kad svoje sakupe ljude
Kraljevi zmajevog leta,
Silna nastaće šteta
Kad Kelti umešaju prste
I koplja sva ukrste
U proboju najjače vrste,
Bezverci biće im meta.
Mlad junak rat će da svrši,
Svu vojsku im rasprši;
Sve Engleze da skrši
Navala hitropleta.
I tad će, sred velškog sveta,
Pesništvo da procveta.
IX
Jabuko bujna,
Rujna,
K'o zevalica rumena

Što rasteš
Tajnom obavijena,
Lišćem zaklonjena,
U šumi Kelidona,
Još neukradena.

Takva na dohvat nije,

Jer vešto se krije.
Al' plod nedra njena
Izgube u trenu
Kad u njenu senu
Stigne obučena
Kadvaladra vojska
Sa doline Tavi
Što je Tejvi pravi,

Kad momčad visprena
Krene belolika
Velškog roda dika
Da kroti plemena
Kojima je kosa
Duga,raščupana,
Divlja, raspletena.
X
Jabuko plemenita,
Od oka skrita,
K'o ružica crvena,

Što rasteš
Tajnom opkoljena,
Lišćem zaštićena
u gaju Kelidona

Još nenadmašena.
U lisnatom jatu
Nikom na dohvatu.
Al' sred jednog trena
Nestaće ti ploda

Kad posle pohoda
Stigne obučena
Kadvelova vojska
Sa Ridskoga zbora,
Vojnog dogovora.
I Kinan, k'o smena,
I druga plemena
Krenuće za njima
Kol'ko god ih ima,
Da Engleze zbrišu
Što na Vejlz kidišu.
Engleska će vojska
Biti potučena,
Velški zmaj će sjati
Pravda kad se vrati,
Rog će da objavi,
Pirom da se slavi
Bitka dobijena.

Pobeda će slavna
Srčanih Velšana
Svečanim pesmama
Izobilja, mira,
Biti proslavljena.

pri put čitam keltsku poeziju, i mogu ti reći da mi se sviđa..

drago mi je da ti se svidja...