Grcka mitologija-bogovi,heroji i muze

Izvor textova koji slede - Vikipedija




Zevs



Zevs je glavni bog, vođa bogova i ljudi, bog neba i groma u grčkoj mitologiji koji prebiva na Olimpu.

Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je "uzet" iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tir u nordijskoj mitologiji...

Zevs je najmlađi sin Krona i Reje. Pre Zevsa rodili su se: Demetra, Hera, Hestija, Had, Posejdon. Međutim, kad god bi se Reja porodila Kron bi progutao dete jer se bojao da će ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatražila pomoć od Urana i Geje, jer nije želela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Kron dade kamen umotan u odeću koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa.

1. Odgojila ga je Geja
2. Odgojila ga je Amaltea
3. Odgojila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazeći se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, već između njih i tako Kron ne uspe da ga vidi.
4. Odgojila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio među zvezde nakon njene smrti.
5. Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozijem mlekom

Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Kronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Kronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Kronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Krona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Krona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.

Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa njegova dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.

Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Latona, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.



Zevs je bio veoma poštovan. Najpoznatiji hram u njegovu čast nalazio se u Olimpiji.Koji kao sto vidite nije sacuvan.

Had, bog podzemnog sveta

Had, grčki bog podzemnog sveta bio je sin Titana Hronusa i Ree. On ima tri starije sestre, Hestiju, Demetru i Heru i dva mlađa brata, Posejdona i Zevsa.

Zevs, koji nije bio pojeden od strane svog oca, naterao je Hronusa da povrati svoju decu, odnosno Zevsovu braću i sestre. Braća i sestre su se udružili u ratu protiv Titana. Zevs, Posejdon i Had su dobili oružje od tri Kiklopa, koji su im pomagali u toku rata. Zevs je dobio munju, Posejdon trozubac, a Had štit koji ga čini nevidljivim. Tokom noći, pre prve bitke, Had ,koristeći svoj štit, ušunjao se među Titane i uništio im oružje. Rat je trajao deset godina i završio se pobedom mlađih bogova. Nakon pobede, braća su podelila zemlju na tri dela i svak je vladao u svom. Zevs je bog neba, Posejdon je bog mora, a Had je dobio podzemni svet, nevidljiv svet u koji idu duše mrtvih.

Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. On je zabranio da iko napušta njegov region i veoma je bio ljut kada bi se to desilo. Had je bio okrutan i nemilostiv, svirep u ratu, ali bio je pravedan i nije bio zao bog. Bio je morbidnog karaktera i zato nije bio omiljen među bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga je mešela sa smrću i bojala ga se. To je greška jer smrt donosi Tanatos, a ne Had.

Kada su se smrtnici molili Hadu, oni su čelom i rukama dodirivali zemlju da bi bili sigurni da ih je čuo. Žrtvovane su mu crne životinje, na primer crna ovca, a među današnjim analitičarima antike postoji ubeđenje da su mu žrtvovani i ljudi. Krv žrtve bi se sipala u duboku jamu da bi ona stigla do njega, a onaj koji bi tu krv sipao morao je da okrene glavu na drugu stranu. Festival, koji se svakih sto godina držao u njegovu čast, zvao se Svetovne igre.

Njegovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojom je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu ili što nije voleo. Pored ovoga, posedovao je i štap sa kojim je mogao da prebaci duhove mrtvih u svet živih. Had se vozio tamnim kočijama koje su vukli crni konji. Had je dozvolio da posete njega i podzemni svet i da se vrate u svet živih Heraklu, Orfeju, Tezeju, Eneju i Odiseju. Nikome od njih nije bilo prijatno u mračnom carstvu. O strahoti tog sveta govori i Ahil, kada se obraća Odiseju koga je sreo u podzemnom svetu:

Podzemni svet

Podzemni svet se sastoji iz nekoliko delova od kojih su najveći Tartar (nešto kao hrišćanski pakao) i Jelisejska polja (hrišćanski raj). Ova podela se ne može posmatrati kao striktna jer Grci nisu mnogo mislili o životu posle smrti, pa tako se nisu mnogo udubljivali u pitanje na kojem mestu će živeti u podzemnom svetu. U podzemnom svetu se nalaze i Bašte Hesperida, koje se često indentifikuju sa Ostrvima blagoslovenih iz irske mitologije.

Pokojnici ulaze u podzemni svet prelazeći reku Aheront. Preko reke ih prevozi Haron, koji čuva obol - mali novčić koji omogućuje prolaz. Novčić stavljaju ispod jezika pokojnika njegovi rođaci ili prijatelji i kada on dođe u podzemni svet, on taj novčić daje Heronu. Zato siromašni i oni bez prijatelja ostaju zauvek na obali jer nemaju novčić za prevoz. Drugu stranu obale čuva Kerber, troglavi pas-zver. Kada prođu pored njega, dušama mrtvih se sudi i na taj način određuje kako će i gde boraviti u podzemnom svetu. Pored Aheronta (reke tuge), postoji još nekoliko reka u Hadu: Hoktus (reka jadikovanja), Felegton (reka vatre), Leta (reka zaborava), Stiks (reka mržnje) i Eridan (hladna, ledena reka). Stiks je granica između gornjeg i donjeg sveta.

Prvi deo Hada sadrži polja Asphodel, gde senke heroja lutaju utučeno među manjim dušama, koje pište oko njih kao šišmiši. Samo prolivanje krvi njima u čast može da vrati kod njih osećaje koje ima živ čovek (kao vampiri u drugim mitologijama). Iza polja se nalazi Ereb, tama i užas Hada. Tu se nalaze dve bare. Jedna bara potiče od reke Lete i obične duše u toj bari plutaju da bi im se izbrisalo sve sećanje. Druga bara je bara Mnemozine i duše iz ove bare piju vodu. U dvorištu ispred Hadove palate sede tri sudije: Minos, Radamant i Jak. Tu se sudi dušama mrtvih i one se vraćaju u polja Asphodel ako nisu ni mnogo dobre, ni mnogo zle, šalju u Tartar ako duše pripadaju bezbožnicima i zlim ljudima ili odlaze u Jelisejska polja ako su heroji ili blagosloveni.

Persefona

Persefona je kći najvišeg boga Zevs-a i boginje Demetra-e, žena boga podzemnog svijeta Had-a.

U tom carstvu podzemnog svijeta imala je isti položaj kao Hera na Olimp-u. Bila je Hadova suvladarka nad dušama mrtvih i bogovima podzemnog svijeta. Bila je neumoljiva i nemilosrdna kao i sam Had. Nije voljela ni bogove ni ljude, za i obratno.

Persefona je postala Hadova žena protiv svoje volje. Živjela je u društvu nimfi na nisajskim livadama, provodila vrijeme u plesu i pjevanju, brala cvijeće i zabavljala se sličnim djevojačkim zabavama. Kad je jednom u šetnji ubrala narcis, cvijet smrti, otvorila se pod njom zemlja i iz dubina je izašao bog Had. Za čas ju je savladao i doslovno je s njom proprao u zemlju.

Persefona je samo da krikne, ali majka Demetra, koja je odmah dotrčala, nije našla ni traga od nje. Dugo je tražila svoju kćerku, sve dok joj bog Helij nije ispričao šta se desilo. Onda je Demetra otišla na Olimp i zatražila pomoć od Zevsa. Zevs je poslao glasnika Hermes-a u podzemni svijet da vrati kćerku natrag. Ali, bilo je prekasno: Had se u međuvremenu oženio s Persefonom i dao joj je da pojede jezgro nar-a koji je bio simbol braka (kad bi neko nešto u podzemlju pojeo, nije se više mogao vratiti na gornji svijet).

Nakon dugog pregovaranja Zevs je postigao kompromis: Demetra je pristala da njena kći ostane Hadova žena i da sa njim živi trećinu godine u podzemnom svijetu, a Had se obavezao da će je puštati da dvije trećine godine provede na gornjem svijetu i tamo živi s majkom.

Od tada Persefona dolazi na zemlju u proljeće, a Demetra, radosna zbog njenog povratka, daje rastinju snagu plodnosti kako bi je vijela priroda pozdravila zelenilom i cvijećem. Kad se krajem jeseni Persefona vraća u carstvo mrtvih, cijela priroda, a s njom i Demetra, tuguje i oblači se u žalosnu odeću.

Posejdon-bog mora

---

U grčkoj mitologiji Posejdon je bog mora, zemljotresa i konja. Rimljani su imali inspiraciju iz grčke mitologije pa su u svojoj rimskoj mitologiji izmislili boga mora Neptuna, a u etrurćanskoj Netuns. Posejdon je sin Hronosa i Reje. Kao i ostala braća i sestre i Posejdona progutaše njegov otac.


Posejdon

Međutim njega i sve ostale oslobodio je Zevs, najmlađi sin Hronosa. Zevs je tada zbacio sa vlasti svoga oca i preuzeo vlast. Pošto je zemlja bila velika, on ju je podelio na tri dela. Posejdonu je dao more, Hadu podzemni svet, a za sebe je zadržao zemlju i nebo. Kada je bio dobre volje Posejdon bi stvarao stvarao nova ostrva i more bi bilo mirno, a kada je bio loše volje uz pomoć svog trozubca podsticao je zemljotrese, potapanje brodova i davljenja. Živeo je u palati na dnu mora koja je napravljena od korala i dijamanata. Imao je mnogo dece sa mnogo žena, kako sa boginjama tako i sa smrtnim ženama. Neka od njegove dece su Triton od Amfitrite, Polifem od Toose, Antej od Gee, Orion od Eurijale, Pelija i Nelej od Tire, Pegas i Hrisaor od Meduse, Atlant od Klito i mnogi drugi. Pošto je okruživao zemlju, a samim tim i uticao na nju, poznat je i po imenima Kosmozostis, Kosmosistis, Mesopontios, Pelagios, Pontokrator i mnogim drugim.

Borio se sa Atinom oko toga čiji je grad Atina... Pošto je izgubio, naljutio se i Atinjanima podario slano more...

Geja-boginja zemlje i Apolon-bog svetlosti muzike i proricanja

---

Geja (Gaja, Gea, ge; grč. Γῆ ili Γαῖα), "Zemlja", majka Urana (Neba), Giganata i Titana, začetnica svakog života na Zemlji. Prema Heziodovoj Teogoniji (ne kao u Bibliji, po kojoj ju je stvorio jedan Bog), posle KaosaŠablon:Newdsm, ona je sama od sebe postala.

Apolon

Pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa, jer je sin Zevsa i Lete, kao i njegova sestra bliznakinja Artemida. Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno građen i bujne kose, i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa običnim smrtnicama. Jednom je zavolio kćerku boga Peneja, Dafne. Međutim ona mu ljubav nikako nije uzvraćala, već je, pošto je bog stalno proganjao, zamolila oca da je u nešto pretvori, kako bi se spasila. Tako i bi. Nimfa je pretvorena u biljku lovor, biljku koja je od onda posvećena Apolonu.

Apolon je bio i bog ratnik, veoma vešt strelac, koji je mogao sve strele da dobaci jako daleko. Ljudi su prekomerno obožavali, po raznim hramovima i proročištvima, na takmičenjima i žrtvovanjima. Postao je religijski simbol kako u umetnosti, tako i u radu. Šta više, neki ga smatraju Pitagorinim ocem

Hera-boginja-zastitnica braka i zena

---

Hera (Ἥρα), veoma poštovana Zevsova supruga, bila je zaštitnica braka i udatih žena. Svojom vernošću davala je primer i bogovima i ljudima. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje, podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga muža.

Rođena iz braka Hronosa i Ree živela je, sa braćom i sestrama, u Kronosovoj utrobi (za detalje videti Hronos), sve dok ih nije oslobodio Zevs. Posle pobede nad Hronosom, Zevs uzima Heru za suprugu i ona postaje boginja.

Hera se često prikazuje u svečanim odorama noseći na glavi krunu, odnosno polos (visoka valjkasta kruna koju su nosile najznačajnije boginje). U svojoj ruci ona ponekad nosi nar, simbol zdrave krvi, ali i smrti. Nar je takođe i sastojak opijumskih napitaka koji se prave od maka.

Kao i sve boginje Hera je bila samovoljna i hirovita.

Hera je boginja braka i prauzor sjedinjavanja u prvoj bračnoj noći, ali ona nije dobra majka. Njena deca sa Zevsom su Ares (bog rata), Heba (boginja mladosti), Erida (boginja nereda, haosa, razdora i sl.) i Elitija (boginja porođaja). Hera je bila ljuta kad se rodila Atina (ćerka Zevsa i Metide), pa je ona rodila Hefesta (po nekim mitovima Hefest je i Zevsov sin). Zevs i/ili Hera su se gadili Hefesta zbog njegove ružnoće, pa su ga bacili sa planine Olimp. Po nekim drugim mitovima nijedno Herino dete nije Zevsovo jer je ona sama zatrudnela tako što je jela salatu i rukom tukla zemlju.

Hefest je želeo da se osveti Heri zato što ga je odbacila, pa joj je napravio magičan tron. Kada je ona sela na tron više nije mogla da ustane. Drugi bogovi su molili Hefesta da se vrati na Olimp i da oslobodi Heru, ali sve je bilo beskorisno. Zato ga je Dionis napio i doneo do Olimpa na leđima magarca. Hefest je oslobodio Heru pošto su mu dali Afroditu za ženu.

Hermes-bogtrgovine,proricanja,pismonosa bogovima i pratilac dusa

---

Hermes je bio sin Zevsa i Maje, jedne od Plejada, koju je krasila izuzetna lepota.Još od malih nogu, videlo se da će biti lukav i dovitljiv bog, jer iako je još bio u pelenama, uspeo je da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova, koje je uspeo tako vešto da sakrije da je Apolon morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti, i svoja poznanstva, da bi ih našao. Hermes se smata bogom trgovine, lopovluka i glasnikom bogova. Na sandalama i šlemu, koje je nosio, imao je krila, i uvijek je držao skiptar. Pored toga što je prvenstveno bio Zevsov glasnik, odnoseći i donoseći poruke po Zevsovom nalogu, bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had. Hermes je imao mnogo dece, a neka od njih su: Mirtil od Klimene, Polib od Htonofile i Autolik (Odisejev deda), od Filonide. Kao njegovi sinovi spominju se i Pan, Arpalik, Abder idr.

Ares-bog rata

---

Grčki bog rata, najstariji sin Zevsa i Here. Opisan je kao snažan, silnik i kao svaćalica.

Ares, bog koji je volio borbu, uvek se prikazuje sa šlemom, u ratnoj opremi, i spreman za borbu. Gde god je rat, krvoproliće ili neki oružani sukob, Ares je prisutan. To je bio razlog što ga ljudi nisu slavili i obožavali kao ostale bogove, pa se i gradovi koji bi ga smatrali svojim zaštitnikom, nigde ne spominju. Sin Zevsa i Here često je dolazio u sukob sa ostalim bogovima, pa čak i sa sopstvenim ocem.

Atina-boginja mudrosti

---

U grčkoj mitologiji, Atina (grčki: Ἀθηνᾶ, Athēnâ, ili Ἀθήνη, Athénē; dorski: Ἀσάνα, Asána; latinski: Minerva) je bila boginja civilizacije, tj. mudrosti, tkanja, zanata i disciplinovanije strane rata (nasilje i krvožednost su bili Aresov domen). Atinina mudrost prati tehničko znanje potrebno u tkanju, metalurgiji ali takođe uključuje i lukavost (metis) likova kao što je Odisej. Njoj su sveti sova i maslinovo drvo.

Prve priče o Atini govore o njoj kao o boginji ptica. Prvobitno je zamišljena kao boginja sa krilima, a čak je u nekim mitovima i sama bila ptica - sova. Zato i ne čudi zašto u mitovima koji su nastali kasnije Atinina poruka stiže preko orla, sokola i sl.

Atinina najbolja prijateljica je Nike, boginja pobede. Atina se pojavljuje kao zaštitnica mnogih grčkih junaka, uključujući Herakla, Odiseja i Jasona. Ona je i omiljena Zevsova ćerka, rođena iz njegove glave.

Ona se takode pojavljuje u mnogim legendamakao sto je ova o Odiseju...

Odisejeva lukavost i oštroumlje brzo su osvojili Atinu. Ona nije mogla da mu pomogne tokom njegovog putovanja iz Troje ka domu sve dok Odisej nije došao na obalu ostrva gde je princeza Nusika prala svoju odeću. Atina se pojavila u snu Nusike i rekla joj da pusti Odiseja da se vrati kući, na Itaku. Kada je Odisej stigao na Itaku Atina je izašla pred njega prerušena slagavši ga da se njegova žena Penelopa preudala, misleći da je on mrtav. Odisej je uspeo da prozre Atininu masku i laž i ona mu je tada pomogla da povrati svoje kraljevstvo.

Hestija-boginja porodicnog mira

---

Ova boginja je bila oličenje porodičnog doma. Prvorođena kćerka Krona i Ree, zatražila je od svog brata da zauvek ostane devica, iako su je Posejdon i Apolon tražili za suprugu. Njen smireni život i stabilan položaj u Kući na Olimpu, razlog je, što se ne pominje ni u kakvom događaju, za razliku od ostalih bogova, a njeno prisustvo je mnogo značajnije u svetu mašte.

Eol-bog vetrova

---

Eol je, prema grčkoj mitologiji, bog i gospodar vetrova; sin Posejdonov i Arnin. Živeo je u pećini na ostrvu Lipari u Eolskom arhipelagu, u kojoj je držao i iz koje je upravljao i zapovedao vetrovima.

Među Eolovim vetrovima najznačajniji su bili osmero braće Anemoi:
Boreas, siloviti sjeverni vjetar;
Notos, južni vjetar, topao i vlažan;
Euros, suhi istočni vjetar koji nosi lijepo vrijeme;
Zefiros, nježan i blag zapadni vjetar;
Kaikos, sjeveroistočni vjetar koji u rukama nosi masline;
Apeliotes, jugoistočni vjetar koji u rukama nosi zrelo voće;
Libos, jugozapadni vjetar zaogrnjen maglom;
Skiron, sjeverozapadni vjetar koji u ruci nosi urnu punu vode, uvijek spreman da je izlije na zemlju.

Sam Eol imao je šest sinova i šest kćeri koji su se međusobno poženili i porodili nove vetrove.

Kada je Odisej, na svom povratku iz Troje, pristao sa svojim brodom uz obalu Lipari, ugostio ga je Eol. Dirnut njegovom pričom o njegovom lutanju u potrazi za rodnom Itakom, odlučio mu je pomoći. Dao mu je mešinu u koju je zatvorio sve zle vetrove nepovoljne za plovidbu, a Zefiru, blagom zapadnom vjetru, naredio da ga prati na putovanju. Dok je Odisej spavao a njegovi brodovi plovili prema istoku, neki su njegovi saborci, verujući da se u mešini nalazi blago koje im je on zatajio, otvorili mešinu iz koje su izašli svi pobesneli vetrovi, uzrokovavši takvo nevreme koje je preživio samo Odisejev brod.

Hefest-bog vatre i kovackog zanata

---

Hefest - bog vatre i kovačkog zanata, jedan od sinova Zevsa i Here u grčkoj mitologiji.


Po jednom od mitova, pošto se umešao u svađu roditelja, Zevs ga u gnevu baca sa Olimpa na zemlju. Tom prilikom Hefest postaje hrom. Po predanju pao je na vulkansko ostrvo Lemno.

U Hefestovoj nadležnosti bili su zanati. On je napravio bogovima dvorove od bronze, skiptar i egidu Zevsu, srebrne lukove Apolonu i Artemidi, nakit Afroditi. U Ilijadi je opisano kako je na Tetidinu molbu skovao novo oružje Ahilu. Po Hesiodu, Hefest je od zemlje napravio prvu ženu Pandoru, a po Zevsovom naređenju prikovao Prometeja na kavkasku stenu. Taj motiv je upotrebio Eshil u tragediji Okovani Prometej.

Oženio se Afroditom, boginjom lepote i ljubavi. Jednom ju je uhvatio na delu u preljubi sa Aresom. Uhvatio ih je u nevidljivu mrežu i pozvao sve bogove za svedoke neverstva. Taj prizor, međutim, kod bogova izazove smeh. Ovu epizodu ispevao je u Odiseji slepi pevač na dvoru kralja Alkinoja.

Na atinskoj Agori nalazi se Hefestov hram, nešto stariji i bolje sačuvan od Partenona.

Artemida-boginja meseca i lova

---

Artemidina statua u Minhenu

Artemida, kćerka Zevsa i Lete, rođena je istog dana kada i njen brat Apolon. Od malena, zatražila je od svog oca Zevsa da ostane neudata, te je naoružana lukom i strelom, obilazila šume u društvu svojih omiljenih srna i jelena. Artemida je učestvovala u gigantomahiji, i tada, uz Heraklovu pomoć, ubila giganta Grationa.

Ona je bila osvetoljubiva boginja, koja je kažnjavala sve one koji bi pokazivali nepoštovanje. Istovremeno, štitila je lovce i neiskvarene ljude. Poznata je priča o njenoj osveti Niobi, Tantalovoj kćeri, koju je sprovela uz pomoć svog brata Apolona. Nioba se stalno hvalisala kako je rodila 14-oro dece, za razliku od Lete, koja je rodila samo njih dvoje. Kada su za to čuli Apolon i Artemida, odlučili su da se osvete za uvrede koja je naneta njihovoj majci, te su strelama poubijali svu njenu decu, Apolon mušku, a Artemida žensku. Još jedna žrtva osvete ove boginje, bio je i Aktjon, sin Aristaja i Nimfe Kirene, koji je tajne lova naučio od Kentaura Hejrona. Boginja je na njega bila besna, jer ju je jednom video dok se na nekom izvoru kupala naga. Njena osveta je bila surova. Njega je pretvorila u jelena, a besnilom je zarazila 50 njegovih pasa, koji su ga na kraju i rastrgli.

Ova boginja je najviše bila obožavana u planinskim i brdovitim oblastima. Najpoznatiji hram posvećen Artemidi bio je na Efesu, koji se ubrajao u jedno od 7 svetskih čuda starog veka. Takođe je bila i zaštitnica Amazonki, žene-ratnika, nezavisnih od muškaraca, koje su je obožavale.

Asklepije-bog lekarstva

---

Asklepije grčki (Ασκληπιός) lat. (Aesculapius) je u grčkoj mitologiji bog lekarstva kod starih Grka. Roditelji su mu bili bog Apolon i nimfa Koronida, a učitelj kentaur Hiron. Neki ga zovu Eskulap.

Asklepije je vladao sa medicinom, hirurgijom i lečenjem prirodnim travama, čak što više priča se da je mogao i mrtve da probudi. Imao je više svetilišta u staroj Grčkoj, a glavno je bilo u Epidauru u Argolidi. Tu su dolazili mnogi bolesni da nađu leka, prinoseći žrtve i noseći poklone kako bi dobili savete i lečenje. Znanja su prenosili Asklepijevi sveštenici, a sa oca na sina. Među njima je bio i danas najpoznatiji, Hipokrat sa Kosa. Njegova ćerka zvala se Higija, boginja zdravlja, po kojoj je higijena dobila ime.

Mit o Asklepiju sačuvan je u svim granama umetnosti. U književnosti ga pominje Homer, a u vajarstvu ga je ovekovečio Trazimides.

Dionis-bog plodnosti, vegetacije, života, vina i uživanja

---

Dionis je stari grčki bog plodnosti, vegetacije, života, vina i uživanja. Bio je sin Zevsa i Semele, boginje iz Tebe. Etimologija imena se izvodi od reči Dio - gen. od Zeus i nysos - tračka reč za sina. U rimskoj mitologiji je predstavljan kao Bahus (otuda naziv bahanalije). Poznat nam je i pod drugim imenima, kao npr. Jahus ili Zagrej. Njegov kult se veoma razvio u staroj Grčkoj, naročito među mnogobrojnim sledbenicama poznatim kao Menade.


Dolazak na svet

Dolazak Dionisa na svet je donekle čudan, čak i za grčku mitologiju, pa izaziva teškoće u njegovu smeštanju unutar panteona grčkih bogova. Njegova majka je Semela, kći Kodmusa, sina kralja Fenikije i brata Evrope. Semela je smrtnica, ljudskog je roda, dok je otac Dioniza Zevs, kralj bogova.

Postoji nekoliko verzija priče o Dionisovom dolasku u postojanje, no zajednička svima je njegovo ponovno rađanje (uskrsnuće). To ponovno rađanje je i glavni razlog njegovog poštovanja u religijskim misterijima - smrt i uskrsnuće su bili elementi mističkog otkrivenja.

Jedna od priča o Dionisu (iz orfičkih himna) govori kako je Hera, Zevsova žena, ljubomorna na dete koje nije bilo njeno poslala Titane da ga rastrgaju. Oni su dete namamili igračkama i rastrgali ga na komadiće, i gotovo celog pojeli pre nego što ih je Zevs uspeo rasterati svojom božanskom grmljavinom. Jedini deo koji je spašen bilo je njegovo srce. Zevs je srce usadio u utrobu Semele i Dionis biva ponovno rođen.

Dionisove orgije u Grckoj

Dionisove pomahnitale i orgijastičke svetkovine nikada nisu potpuno prihvaćene u staroj Grčkoj, a u nekim gradovima-državama (polisima) su bile zabranjene. Poznat je pokušaj tebanskog kralja Penteja da zabrani obožavanje Dionisa. Kralj je, prema predanju, pokušao da baci Dionisa u tamnicu, ali su lanci spali sa njega a zatvorska vrata nisu mogla da se zatvore. Dionis je onda obećao Penteju da može lično da posmatra tajne ritualne na planini blizu grada, ali samo ako se preruši u ženu. Kralj je odmah pristao, i prerušen u ženu, posmatrao je Menade sakriven na drvetu. Ali, Menade su ga uskoro otkrile i u fanatičnom ludilu pomislile da je lav, te su ga rastrgle na komade. Njegova majka Agava, koja je bila jedna od vodećih Menada, shvativši na svoje užasavanje šta su učinili, napustila je Tebu i otišla u svojevoljno izgnanstvo.

U spisu "O vrlinama žena", Plutarh iznosi kako su jedared u noćnom mahnitanju zalutale tebanske Tijade i ne znajući došle u Amfisu, gde su od umora i nikako ne dolazeći k sebi spustile se na trg i zaspale. U strahu da im se što ne dogodi, jer je grad zbog ratnog stanja bio pun vojnika, Amfišanke pohitaše na čaršiju, stadoše u krug oko zaspalih Tijada i čuvahu ih tako dokle god su spavale. A kad se probudiše, nađoše im se pri ruci, okrepiše ih jelom i ispratiše ih do granice.

Dionisove orgije u Rimu

Nepokorni Dionis je zadao Rimljanima prilično nevolja. Ovaj bog plodnosti, vina i uživanja nije bio prigodno božanstvo ni za sve Grke ali su Rimljani još više bili uznemireni njegovim orgijastičkim svetkovinama. Rimski senat je 186. pne. doneo oštar zakon protiv bluda i Dionisovih sledbenika i sledbenica. Nekoliko hiljada ljudi je pogubljeno pre nego što je kult Bahusa, boga vina, odbacio date aspekte Dionisa kojima su se zvaničnici usprotivili. Ovaj primer dobro oslikava proces kojim su grčka i rimska mitologija spojene u 2. veku p.n.e.

Demetra-boginja zitnih polja

---

Demetra sa klasjem žita ispred žrtvenika - crvenofiguralna kupa (oko 450. g. pne) Brisel, Kraljevska biblioteka

Demetra je jedna od 12 vrhovnih bogova, koji su živeli na Olimpu. Ona je boginja žitnih polja, i u Staroj Grčkoj je bila veoma poštovana, naročito od strane žena, jer u oblasti nije bilo tako razvijena poljoprivreda, a ni uopšte u celoj tadašnjoj Staroj Grčkoj.

Danas su poznati mnogi mitovi i priče o Demetri, ali je definitivno najpoznatija priča o njoj i njenoj ćerki-Persefoni. Demetra i Persefona su tokom Persefoninog odrastanja bile nerazdvojne, i Demetra ju je obožavala. Međutim, jednog dana, dok je Persefona bila na nekoj livadi, zemlja se otvorila i bog podzemlja, Had, povuče je dole sa sobom. Ovaj događaj ima i u pozadini jednu priču o raspravi Zevsa i Hada i njihovom dogovoru, u kojem je i sama Persefona bila uključena, jer se Had bio zaljubio u nju.

Inače, nakon što je Demetra saznala šta se desilo, takav je gnev i tuga obuzme, da za vreme njenog tugovanja, nijedno žitno polje nije ništa rodilo, kao da je čitava priroda tugovala sa njom. Videvši da ovako neće moći dugo, Zevs odluči da načini sporazum između Demetre i Hada. Odlučeno je da 8 meseci Persefona provodi sa svojom majkom, a 4 sa Hadom.

Od tada u narodu u Grčkoj postoji verovanje da dok je Persefona sa Demetrom, žitna polja rađaju i daju ogromne prinose. Ali kada se Persefona vrati kod Hada, onda 4 meseca sve odumire...

Demetrini simboli su klas, narcis i bubamara, dok joj je roda najomiljenija ptica.

Kron-vladar Univerzuma i voda Titana

---

Kron (Saturn) – (grčki: Κρόνος), vladar Univerzuma i vođa Titana. Kron je bio najmlađi sin Urana i Geje, a po Diodoru sa Sicilije bio je najstariji sin.

Kron je oženio sestru Reju i bio je otac Hestije, Posejdona, Hada, Demetre, Here i Zevsa.

Kron je bio bog neba i vođa bogova Univerzuma, pošto je zbacio svog oca Urana. Uran je ostao bez moći kada ga je sin kastrirao. Kron je bio i bog poljoprivrede i plodnosti. Rimljani su ga identifikovali sa Saturnom, rimskim bogom poljoprivrede.

Kada je njegov otac Uran utamničio njegovu braću Storuke divove i Kiklope u Gejinom telu, njegova majka je trpela velike muke. Geja je zamolila svog najmlađeg sina da ih oslobodi. Kron, koji je bio najsnažniji i najlukaviji od Titana, saglasio se da joj pomogne, odsekao je Uranove genitalije srpom i bacio ih u more.

Zbacivši Urana Kron je postao vrhovni vladar Univerzuma. Delio je vlast sa Titanima. Kron je zamenio Urana kao boga neba. Za vreme svoje vladavine, Kron je stvorio ljude, i taj period se označava kao Zlatno doba, najmiroljubivije vreme čovečanstva.

Umesto da oslobodi Storukog diva i Kiklope, držao ih je zatvorene u Tartaru, najdubljem delu podzemlja. Uvređena što joj sin nije oslobodio ostalu decu, Geja je prorekla da će ga njegovi sinovi zbaciti s vlasti.

Bojeći se da će doživeti istu sudbinu kao i njegov otac, Kron je gutao svu svoju decu posle rođenja. Reja je uspela da prevari svog sina tako što mu je umesto poslednjrg rođenog sina, Zevsa, dala da proguta kamen. Kron je progutao kamen, a Reja je tajno poslala Zevsa na Krit, gde je on odrastao.

Kada je Zevs odrastao, Reja je prevarila Krona i dala mu da popije neko sredstvo za povraćanje zbog čega je on ispljunuo svu decu koju je progutao. Započeo je rat između Krona i drugih Titana sa mladim bogovima. Mladi bogovi su poznati kao olimpijski bogovi. Kron i Titani su pobeđeni kada je Zevs pozvao u pomoć Storuke divove i Kiklope koje je oslobodio iz Tartara. Većina muških Titana je bačena u Tartar, a Zevs je postao vrhovni vladar Univerzuma.

Afrodita-boginja ljubavi i lepote

---

O Afroditi, boginji lepote i ljubavi, postoje dve različite verzije vezane za njeno rođenje. Prva verzija je već spomenuta, da je ona kćerka Zevsa i Diona, dok je prema drugoj, rođena iz sperme boga Urana, kada su njegove genitalije, pošto ga je Kron kastrirao, pale u more. Tako je iz morske pene `izronila` Afrodita, a Zefir je prvo poneo da Kitere, a zatim je ostavio na obalama Kipra. Afrodita je štitila ljubav i sve zaljubljene, dok joj je najdraža zabava bila da natera bogove da se zaljube u smrtne žene. Volela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje, naročito Zevsa, koji je svaki čas bio umešan u neku ljubavnu peripetiju.

Međutim, ni ona sama nije mnogo zaostajala svojim avanturama. Iako je bila udata za hromog boga Hefajsta, bila je u ljubavnoj avanturi i sa Arejom. Pikantni događaji koji su pratili tu ljubav, prema Homerovom opisu iz Ilijade, dešavali su se sledećim redosledom. -Hefajst je saznao od boga Helija, koji sve vidi, da ga žena vara sa Arejom, i odlučio je da im namesti svoju igru. Plete jednu magičnu, veoma zamršenu i nevidljivu mrežu, i saopštava im da odlazi na ostrvo Limno.

U toku večeri, kada je Arej došao u Afroditin krevet, na zakazani ljubavni sastanak, pojavio se Hefajst i zarobio ih svojom mrežom u kritičnom trenutku, da nisu mogli da se pomere. Odmah je pozvao sve bogove sa Olimpa, sa Zevsom na čelu, da im se požali. Boginje su se postidele tog sramnog događaja i izbegle su odlazak, dok su bogovi bili oduševljeni. Apolon je, čak, smejući se dobacio Hermesu, kako je Hefajst, iako hrom, veoma uspešno uspeo da ih uhvati na delu, i da Areja dovede u tako neprijatan položaj, u kojem su ga zatekli i videli svi bogovi. Apolon je upitao Hermesa da li bi on voleo da doživi takvu bruku. Na to, uvek dovitljivi Hermes, odgovorio mu je, da bi voleo da bude na Arejevom mestu i u Afroditinom zagrljaju, makar ga videli ne samo svi bogovi, nego i boginje zajedno sa njima. I tako se, ovaj događaj, po opisu Homera, razrešio uz sveopšti smeh bogova. Afroditine veze sa Arejem rodili su se Eros, Dejmo, Fob i Harmonija.

Afroditin omiljeni cvet je bila ruža, dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše volela.

Mojre-boginje sudbine

---

Mojre (Suđaje) su u grčkoj mitologiji boginje sudbine. Rimljani su ih nazivali Parkama. Prema legendi, Suđaje su bile tri sestre, a zvale su se Klota, Lahesa i Atropa. Starije su od većine bogova, ali je njihovo porijeklo nejasno. Vjeruje da su bile ćerke Ereba, vječne tame, i Nikte, boginje noći, prva dva božanstva koja su nastala iz Haosa. Njihov zadatak je bio da određuju sudbinu svakog čovjeka. Kad bi se rodio, svaki čovjek je kod Suđaja dobijao nit svog života. Klota je rasprijedala tu nit, Lahesa ju je razmotavala, a rastom najmanja, ali najstrašnija Atropa je tu nit presijecala. Tada bi čovjek umro.

Nika-boginja trijumfa i pobede

---

Nika (grč. Νίκη) u grčkoj mitologiji je boginja trijumfa i pobede. Ona je kći Titana Palanta i personificirane boginje Stiks. Njen pandan u rimskoj mitologiji je Viktorija.

Kao boginja ratne pobede, prikazivana je uz Zevsa, Atinu i Aresa, a kao boginja pobede u takmičenju, prikazana je kako ovjenčava pobednika muzičko ili atletskog takmičenja. Bila je na Zevsovoj strani u Titanomahiji, zajedno sa svojim ocem Palantom i dedom Okeanom, a takođe je podržavala Zevsa kad je svrgnuo svoga oca Hrona.

I ona je sama mogla vrlo brzo trčati i leteti, zato je prikazivana s krilima. Prikazivana je kao predivna djevojka, a glavu joj je često ukrašavao pobednički venac ili palmino lišće. Spartanci su je prikazivali u lancima tako da ih ne bi nikad, kao personifikacija pobede, napustila.

Ahil

---

Ahil, Ahilej ili Ahiles (gr.Άχιλλεύς) u grčkoj mitologiji sin kralja Peleja i boginje Tetide, glavni junak Ilijade i, ujedno, najveći grčki junak. Boreći se sa Trojancima izgledao je „kao požar u suvoj borovoj šumi“. Kad mu je sudbina dala da bira, umesto dugog i neslavnog, odlučio se za kratak i slavan život. Ubio je u dvoboju Hektora, princa Troje, zato što mu je ovaj, pre toga, ubio najboljeg prijatelja, Patrokla. Gnevan, vukao je neprijateljev leš oko zidova grada kroz prašinu i stišao se tek kada je pred njega došao stari kralj Prijam, otac Hektorov, da ga moli za telo svog sina.

Pred kraj rata poginuo je od otrovne strele koja ga je pogodila u petu (njegovo jedino ranjivo mesto), a koju je odapeo Paris, Hektorov brat. Peta je bila njegovo jedino ranjivo mesto zato što ga je njegova majka, Tetida spuštajući ga u reku Stiks, kako bi postao nepobediv, držala za petu.

Čak se i danas koristi izraz „Ahilova peta“ za nečije ranjivo mesto.

Jason i Ikar

---

Jason


Jason (grčki: Ιάσων, etrurski: Easun) je heroj iz grčke mitologije koji je predvodio Argonaute u potrazi za zlatnim runom. Otac mu je bio Eson, zakoniti kralj Jolka.

Ikar

Ikar , (grč. Ικαρoσ) sin Dedalov, u grčkoj mitologiji. Sa ocem se spasao iz ropstva na Kritu, pomoću krila napravljenih od voska, ali pošto se u letu previše približio suncu, krila su mu se otopila i on je pao u more. Po njemu je jugoistočni deo Egejskog mora nazvan Ikarsko more.

Minos

---

Minos je bio legendarni kralj Krita. Roditelji su mu Zevs i Evropa. Minoanska civilizacija je bila imenovana po njemu. Sa svojom ženom Pasifejom imao je brojne potomke, od kojih je najpoznatija Arijadna.

Za Atinjane on je bio okrutni i bezdušni tiranin koji je žrtvovao živote njihove dece Minotauru koje je Atina morala svake godine poslati - 7 mladića i 7 devojaka. Na svom dvoru je držao Dedala i Ikara. Nakon što je Dedal napravio lavirint, Minos je dao da se zatvore u jednu kulu odakle su pobegli odletevši, prilikom bega Ikar se utopio. Tražeći Dedala, našao je smrt na Siciliji na dvoru kralja Kokalusa, gde ga je kraljeva kćer zalila kipućom vodom i ubila.

Nakon smrti postao je jedan od sudija u Hadu, zajedno sa bratom Radamantisom i Ajakosom. Donosio je konačnu odluku gde će ići duša pokojnika.

Penelopa

---

Penelopa – (grčki: Πηνελοπεια), žena Odiseja, kralja Itake. Bila je kćerka Ikarija, brata kralja Tindareja iz Sparte. Majka joj je bila Periboeja. Penelopa je bila blizak rod Jeleni i Klitemnestri, koje su bile kćerke Tindarejeve.

Tindarej nije zaboravio mudar Odisejev savet, kada se njegova kćerka Jelena udavala (vidi: Jelena) i zato je pomogao Odiseju da dobije ruku svoje nećake Penelope. Nagovorio je brata da organizuje trku između prosaca. Odisej je bio poznat po hitrosti i pobedio je u trci. Oženio je Penelopu i neko vreme su ostali u Sparti, pre nego što je Odisej odlučio da se vrati u svoje kraljevstvo, na Itaku.

Ikarije se protivio odlasku svoje kćeri jer ju je mnogo voleo. Penelopa je bila pred teškom odlukom: da ostane s ocem ili da ode s mužem. Prekrivši lice velom, odlučila je da ode s Odisejem.

Penelopa je Odiseju rodila sina Telemaha, koji je još bio dete kada je Odisej otišao u Trojanski rat. Odisej je nevoljno krenuo u rat, jer je znao za proročanstvo da se neće vratiti kući sledećih dvadeset godina.

Za razliku od svojih rođaka Jelene, Klitemnestre i Timandre, Penelopa je bila verna svome mužu. Kažu da se Afrodita naljutila na Tindareja jer joj nije prineo žrtve i da ga je kaznila tako što su sve tri njegove kćeri postale preljubnice. Za vreme Odisejevog odsustva, mnogi prosci su se skupili u Odisejev dvor želeći Penelopu za ženu. Oni ih je sve odbila, ali ih nije mogla oterati iz dvora. Kada se Odisej vratio pobio je sve njene prosce (vidi: Odisej).

Demetra

Boginja žitnih polja,plodnosti ,boginja koja je učestvovala u stvarajnu sveta.
Demetrini simboli su:klas,narcis ,bubamara i ptica.
Imala je ćerku Persefonu,koju je oteo Had i odvukao u podzemni svet.Ona je pošla u potragu za njom.Kada je pronašla ,zahtevala je da se vrati sa njom.Lukavi Pluton je pristao ali je pre toga naterao da pojede zrno nara što je bilo dovoljno da je veže za podzemni svet.Od tada je ona provodila 4 meseca sa njim a 8 meseci sa svojom majkom.Za vreme od 4 meseca kada je ona sa njim priroda je mrtva...ostalih 8 meseci kada je sa svojom majkom , u prirodi postoji vegetacija.