Ispod svakog kamena hiljadu godina istorije

Božićne jelke? Pa naravno da imamo božićne jelke!”, kaže ljubazna prodavačica u jerusalimskoj prodavnici “Hepi šop” i za ruku vodi mušteriju kroz radnju.


To je istorija od koje čoveku zastaje dah čak i ako nije vernik
Na najnižoj polici, iza staklenih Davidovih zvezda i medvedića u štrikanim džemperićima u plavo-beloj boji izraelske zastave, stoji keramička jelkica visoka oko 10 centimetara, na crvenom postolju, sa svetlucavim zlatno-srebrnim ukrasima. Prodavačica je ponosno izvlači i pokazuje: “Nadam se da vam odgovara?!”. Pa, skoro da odgovara.

Jerusalim uoči Božića

Za nekoga ko dolazi iz Evrope i vaspitan je u hrišćanskom duhu samo po sebi je uzbudljivo naći se ovde u ovo vreme. Ono o čemu smo u crkvi, školi i porodici od detinjstva slušali, ovde, u Izraelu, oživljava. Čini se kao da ispod svakog kamena leži hiljadugodišnja istorija. To je istorija od koje čoveku zastaje dah - čak i ako sam nije vernik.

Svako ko je imao prilike da se nasloni na masivna, čvornovata maslinova stabla u Getsemanijskom vrtu, u kojem je Isus, kako jevanđelja tvrde, proveo poslednju noć uoči raspeća; svako ko je posetio brdo na severu zemlje na kojem je Isus održao svoju čuvenu “Besedu na Gori”; svako ko je pogledao u azurno plavetnilo jezera Genezaret i umočio stopala u prohladnu vodu reke Jordan, kojom je sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa, neminovno će osetiti sasvim specifičnu magiju ovih mesta.

Sva ta mesta, međutim, nemaju mnogo veze s modernim Izraelom. Baš kao ni sam Božić. Iz zemlje koja je kolevka hrišćanstva poteklo je i jevrejstvo, a Izrael je jedina jevrejska država na svetu. Osnovan je 1948. i u njemu su preživeli i prognani evropski Jevreji našli svoj novi dom nakon zlodela holokausta.


Jedna od grčkih svetinja u Jerusalimu

Vreme leči stare rane

Da je vreme koje je proteklo u dobroj meri zalečilo stare rane svedoči, međutim, i “Salon Berlin” u ulici Nadžara u centru Tel Aviva, moderna mešavina retro-butika i londž bara, u kojem se prodaje polovna i firmirana odeća i u kojem se sasvim spontano povezuju Izrael i Nemačka, što je još do pre izvesnog vremena za kolektivno traumatizovane Jevreje bilo nezamislivo. Tu se na heklanim podmetačima služi dobro nemačko pivo iz krigle, a najnoviji model pantalona zove se, jednostavno “hans”. “Pre nekoliko godina u Tel Avivu je nikao niz prodavnica koje su se zvale ‘Salon Njujork’ ili ‘Salon Pariz’“, objašnjava vlasnica Jasmin Skurnik-Glikcelik (27). ”’Salon Berlin’ je u to vreme bio nezamisliv”, kaže uz smeh i dodaje da je danas drugačije i da se ovde okupljaju uglavnom mladi ljudi zainteresovani za kulturu i umetnost. Atmosfera je vrlo evropska.

U danima uoči Božića, međutim, u oči više padaju razlike nego sličnosti. Svake nedelje uoči praznika - kao i svake nedelje inače - ovde se radi, mandarine još nisu narandžaste nego zelene, a na temperaturi od 22 stepena kuvano vino po svoj prilici nikome ne bi prijalo, čak ni kad bi ga bilo. Keramička jelkica iz prodavnice suvenira nije baš neka zamena za pravu, a nije baš ni bogzna kakav suvenir. Ako želite odgovarajuću uspomenu, radije kupite hanukijah, devetokraki svećnjak koji Jevreji koriste za svoj praznik Hanuku, koji takođe pada krajem decembra i posvećen je uspomeni na ponovno osvećenje drugog Jerusalimskog hrama.

A Božić? Pa, za Božić vam je ipak bolje da se vratite kući. Tamo ne samo da ima pravih (i veštačkih) jelki koliko vam duša ište, već vas tamo čeka i vaša porodica. A bez nje Božić i nije pravi Božić.




AVIONOM:
- Do glavnog grada Izraela postoji direktna avionska linija od Beograda. Let traje oko četiri sata sa sletanjem u Larnaki.

SAVETI:
- Na aerodromu imajte strpljenja jer pregledi putnika mogu da potraju.
- Naglasite da ste se sami pakovali, inače će vam ceo kofer istresti.
- Ne nosite ručno rađene torbe, futrole, rančeve... oni su uvek sumnjivi.

OBAVEZNO PROBATI: Pored svima poznatih istorijskih znamenitosti Jerusalima, ne propustite da jedete u palestinskim restoranima u selima oko grada. Hrana je odlična, slična našoj, a nije skupa.
Obavezno treba probati jevrejska vina. Izrael je poslednjih godina mnogo uložio u vinograde. Sjajna klima i mnogo sunca pogoduje vinogradarstvu.

OPREZ:
- Ako ste na buvljoj pijaci na kojoj je uvek gužva, čuvajte torbu uza se. Neće vas niko napasti ili opljačkati, ali oprez nije na odmet.