Banka matičnih ćelija i u Srbiji

U Srbiji se u narednom periodu očekuje otvaranje prve javne banke matičnih ćelija, zahvaljujući kojima se danas tretiraju različite bolesti, a dok ta ideja ne zaživi građani matične ćelije mogu da deponuju na čuvanje u nekoj inostranoj banci.

Načelnik službe za transplantaciju koštane srži i kriobiologiju Instituta za majku i dete dr Dragana Vujić, kaže je da je još u maju prošle godine Ministarstvo zdravlja dalo saglasnost tom institutu da formira porodičnu banku krvi pupčanika.

"Roditelji dece obolele od hematoloških i onkoloških bolesti, gde je transplantacija oblik lečenja, jesu visoko motivisani da pri rođenu drugog deteta budu ostavljene ćelije iz krvi pupčanika", kaže Vujić.

Sredstva koja su potrebna za izgradnju i opremanje se obezbeđuju iz budžeta, a prema idejnom i tehnološkom projektu koji su već urađeni, procenjena sredstva iznose oko milion evra.

U narednih mesec-dva biće završen glavni projekat, kazala je dr Vujić dodajući da otvaranje i početak rada zavisi od dinamike obezbeđivanja potrebnih sredstava.

"Polazeći od broja stanovnika, broja porođaja i potrebe za transplantacijom, planirano je da u banci bude pohranjeno 10.000 uzoraka”, navela je dr Vujić, dodajući da bi taj broj uzoraka mogao biti prikupljen za osam do deset godina, kada se uzmu u obzir iskustva drugih javnih i porodičnih banaka.

Ona je navela da je verovatnoća da ostavljene ćelije u privatnoj banci budu iskorišćene za osobu čije su ćelije 0,04 odsto, a u okviru uže porodice 0,07 odsto.

Danas u svetu ima preko 450.000 uzoraka krvi pupčanika u javnim bankama, i od 1988. godine urađeno je preko 20.000 transplantacija u kojima je korišćena krv pupčanika kao izvor matičnih ćelija.
Oko 2.000 Srba matične ćelije čuva u banci

Privatne banke su komercijalne i korisnici usluga sami snose sve troškove, a država uvek stoji iza javnih, odnosno porodičnih banaka i finansira njihov rad.

"U Italiji i Francuskoj zakonom je zabranjeno formiranje privatnih banaka, sa druge strane u španiji postoji veliki broj privatnih banaka, a u Portugalu čak 11 njih“, navela je dr Vujić, dodajući da svako donosi sam odluku o tome da li će materijal donirati javnoj banci ili će ga ostaviti u privatnoj za potrebe svog deteta i članove uže porodice.

Naučni saradnik belgijske banke matičnih ćelija “Krajo sejv” (Cryo Save) koja tu proceduru sprovodi u nekoliko zdravstvenih ustanova u Srbiji dr Mima Fazlagić, kaže da se za sada oko 2.000 građana Srbije odlučilo da nakon porođaja matične ćelije iz krvi pupčanika sačuva u toj banci.

Reč je o njavećoj evropskoj privatnoj banci matičnih ćelija iz pupčanika sa više od 140.000 sačuvanih uzoraka iz 38 zemalja.

Ona je navela da se najviše uzoraka matičnih ćelija uzima i čuva u SAD, što u privatnim, što u javnim bankama, a od evropskih država, vodeća u ovoj proceduri je španija.

Govoreći o tome koliko su učestale transplantacije matičnih ćelija iz pupčanika, Fazlagić je kazala da se procenjuje da se godišnje u svetu obavi oko 5.000 takvih procedura.

Prema njenim rečima, Japan je postao prva zemlja u svetu u kojoj se trenutno radi više transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika nego iz koštane srži i one se najviše koriste kao terapije za neke maligne bolesti krvi (leukemija), krvne i imunološke poremećaje i deficijencije.

Matične ćelije koje se dobiju iz pupčane vrpce novorođenčeta su matične ćelije tog deteta, odnosno njemu su imunološki potpuno podudarne.

"Najveća verovatnoća da će matične ćelije biti odgovarajuće i za drugu osobu je kod najbližih srodnika, odnosno rođene braće ili sestara, zatim kod roditelja... U svakom slučaju, pre bilo kakve upotrebe kod neke druge osobe, mora se izvršiti provera podudarnosti, takozvana HLA tipizacija, da bi se utvrdilo da li je primalac imunološki podudaran sa davaocem", navela je Fazlagić.

Ona je rekla da su u toku klinička ispitivanja terapija matičnim ćelijama i da cela naučna zajednica željno iščekuje rezultate tih ispitivanja.

Prema njenim recima, postoji zanimljiv slučaj čoveka koji je prilikom transplantacije matičnih ćelija u terapiji leukemije istovremeno izlečen i od side, što je posledica činjenice da je davalac matičnih ćelija bio imunološki otporan na virus HIV.

"Ovaj slučaj pokazuje koliko je važno da se stvaraju velike baze davalaca matičnih ćelija iz koštane srži i banaka matičnih ćelija iz pupčanika, jer što su veći resursi to će se većem broju pacijenata pružiti pomoć“, navela je ona.
Uzimanja matičnih ćelija iz pupčanika bezbolno i bezopasno

Pored ćelija iz krvi pupčane vrpce, u svetu i u Srbiji postoje registri davalaca koštane srži, iz koje se, takođe, dobijaju hematopoetske matične celije, a uzimanja tih ćelija od davalaca obavlja se iz bedrene kosti uz pomoć anestezije.

Ta procedura, prema njenim rečima, jeste komplikovanija jer je ponekad potrebno ubosti i 200 puta da bi se dobila potrebna kolicina matičnih ćelija.

Za razliku od ove procedure, postupak uzimanja matičnih ćelija iz krvi pupčanika je potpuno bezbolna i bezopasna metoda i za majku i za dete.

"Sama metoda uzimanja matičnih ćelija je bezopasna, bezbolna i traje oko dva minuta", kazala je sagovornica Tanjuga, dodavši da taj materijal najviše odgovara za lečenje samog deteta ukoliko je potrebno, a potom njegovim članovima porodice.

Ona je podsetila da se matične ćelije u bankama čuvaju u tečnom azotu na -196 stepeni i u specijalnim kontejnerima i da tako bankirane mogu stajati neograničeno.

Osim "Krajo sejva", koji je najveća evropska banka matičnih ćelija, u Srbiji postoje predstavništva još četiri ili pet stranih banaka, koje pružaju usluge građanima.

Fazlagić je govoreći o metodama koje se koriste prilikom tretiranja matičnih ćelija kazala da je dobro to što mnogi doktori i naučnici rade u inostranstvu u vrhunskim ustanovama pa zahvaljujući njima nove tehnologije postaju lakše dostupne i u Srbiji.

Tako se u Srbiji primenjuju metode obnavljanja srčanog mišića matičnim ćelijama, zatim lečenje bolesnog oka, obnavljanje jetre pomoću matičnih celija i slično.

Prema njenim rečima, uskoro se očekuju i tretmani obnavljanja hrskavice kolena i kuka kao i rad sa mišićnim ćelijama što će pomoći u obnovi oštećenog sfinktera uretre.

Ona je podsetila da čuvanje matičnih ćelija postaje sve veći trend u svetu jer se oko 75 bolesti tretira ćelijama dobijenim iz krvi pupčane vrpce.

Neka od oboljenja se uz pomoć matičnih ćelija mogu sasvim izlečiti, dok se kod nekih stanje može znatno poboljšati.